Порекло становништва насеља Поткрај – општина Бреза. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља, комуникације и воде.
Насеље је између брда Вратолома, Плане и Враца на западу и Ставње на истоку, & јужно од Смаилбеговића и северно од Врбовика. Села су већином по горњем оквиру поља. Мали и Велики Поткрај су на главицама, а Округлица на ушћу једног малог дола. Крај Ставње су Кахве, а y новије време граде се куће и средином поља, поред друма и жељезнице за Вареш; то је Поље.
Земље и шуме.
У Поткрају су извори До, Златарина и Камерача. Њиве су већином испод села. Зову се: Шипови Кланичишћа, Постублице, Беговине, Златарине, Склади, Поље, Подлијешће, Мацапуље, Подгајнице, Дебеле Меће, Дуге Њиве, Шашови, Камењаче, Брда, Долови, Плана. У Шашовима су сенокоси. Некада је по странама изнад села било доста шуме али је искрчена. По брдима има смреке. Испаша је на странама Брдима и Мекотама.
Тип села.
Насеље је разбијеног типа. Поједина села су међусобно удаљена по 200—300 метара. Куће у Кахвама и поред друма су у низу, а у осталим селима су већ збијене због деобе. У Малом Поткрају је 8 а у Великом 6 муслиманских и 1 православна кућа. На Округлици су 1 православна и 3 муслиманске, на Дебелим Међама, изнад Округлице, једна православна, у Пољу по једна православна и муслиманска, и у Кахвама 4 кафане и дућана.
Код Кахви на Ставњи избијала је у ово село из Подгоре калдрма Сарајево–Вареш. Крај друма био је у пољу некада хан, чији остаци и сада стоје. Многи су се изредали у том хану, док хан није изгорео за време светскога рата.
Кажу да је био врло стар, и да није било старијег у околини. На Врацима је један старински муслимански гроб. Село се помиње у сиџилу височког кадије 1810. год. Тада се Милица кћи Стјепанова из овога села удала у Мраково. На венчању пред височким кадијом били су сведоци Соко Авдија из Поткраја и Трипко син Лукин из Подгорице. У селу су раније боравили муслимани Херце и православни Костићи. Као и пре 120 година, и данас је становништво у Поткрају мешовито.
Порекло становништва.
Муслимани:
-Ћосићи (5) и Сокићи (5) се сматрају старинцима.
-Каменари (2) су доселили из Високог пре 60—70 год., а старином су из Ужица.
-Торамани (3) су старином из Сарајева. У Варешу су имали свој мајдан, и, бавећи се трговином, преселили се у Београд. Пошто су Срби заузели Београд, они су се вратили у Сарајево, а из Сарајева су дошли у Поткрај и Високо.
-Неџибовић (1) је доселио пре 20 година из Високог као опанчар.
-Исламовић (1), такође опанчар, доселио је пред рат из Високог.
-Ковачић (1) се населио у овом селу пре 10 година, пошто се овде приженио, а пре тога је ходао по најму.
-Џамбасовић (1) је доселио из Брезе, а старином је Кулоглија из Коритника (В. опис Каменица).
Православни:
-Босиљчић (1) је старином Дрекаловић са Цетиња. Њихов је „ђед“ био војвода. Када је он погинуо, баба им крене са синовима и пре неких 100 година населила се са своја четири сина у Јоховој Шуми код Високог. Одавде су прешли у Каменице. Ту су се синови пожеиили и поделили. Једни су отишли у Мраково (Павловићи), други у Соврле (Милинковићи у Подлуговима), трећи у Бргуле код Вареша, а четврти су остали у Каменицама. Спасоја Босиљчић дошао је у Поткрај из Каменица. Он се зове и
Ђедовић потом што му се мати била удала за неког „ђеда“ у планини. Спасоја је примио славу свог очуха – Ђурђиц, док остали Босиљчићи и Павловићи служе Никољдан.
-Калиш (1) су доселили из Соврла пре 30 година, а старином су из Херцеговине. Славе Ђурђиц.
-Остојићи (1) су дошли из Подлугова. Опширније о пореклу у опису Соврла.
-Бајић (1) је доселио из Оџака пре окупације. Опширније у опису Соврла.
Муслиманско је гробље у Пољу, а православни се сахрањују на Голом Брду у Заложју.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)