Порекло становништва села Махала и Смаилбеговићи – општина Бреза. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља, комуникације и воде.
Села Смаилбеговићи и Махала са новозаснованим Крчевинама чине једно насеље, које се званично зове Смаилбеговићи, а у народу је обичније Махала по махали, т. ј. најстаријем делу и матици насеља. Насеље је на десној страни Ставње, и захвата велики део Аливојводић–поља или „Ставње“. Источну границу чини Ставња, северну, према Брези, поток Бориш (Башуре), а западну, према Вратници, брда Дервиш, Лисине, Зелена, Вратолом, Сандуковац и Мали Вратолом. Према врло блиском Поткрају на југу неме изразите границе.
Махала је на самој обали Ставње; обала је доста висока тако да Ставња, која често нарасте, не наноси никакву штету кућама. Смаилбеговићи су југозападно од Махале и на горњем оквиру поља, а око ушћа једнога дола. Крчевине су по странама и доловима између Велике Главе, Капице и Ахметовице.
Док није отворен рудник у Брези, у Махали је употребљавана вода из Ставње поред воде из врела Бунара; пошто је сада речна вода нечиста, копају бунаре. У Смаилбеговићима имају изворску воду. Вода из Барице у Долу доведена је чунковима на средину села. У Долу су још извори Велико и Мало Корито.
Земље и шуме.
Њиве су у Махали изнад а у Смаилбеговићима већином .испод кућа. У крчевинама су њиве око кућа. Махалске њиве зову се: Ахметовица, До, Растићи, Ожеге, Подбрда, Баре, Плоче, Башуле, Љубинови, Чешљуговаче, Раскршћа, Пискавице, Громиле, Каменице, Шумица, Дубоки До, Врбица, Гаћле, Буква, Кадишћа, Шекин До и Шошац. У Смаилбеговићима су: Стране, Крчевине, Дервиш, Зелена, Велико и Мало Играло, Велики и Мали Шиљак, Језик, Поткуће, Шипови, Врбе, Врбе, Главице, Ћенановине, Зајарак, Дуге Њиве, Пољице, Заграђе.
Ово је насеље некада имало 1000 дулума испаше. После рата, нарочито 1921., све је искрчено и обрађено сем нешто мало испаше што је остало на Ахметовици, Дервишу, Лисинама, Зелени и Игралу. Раније је било и доста шуме. Под шумом су била места: Шумица, Врбица, Гаћале, Буква Кадишћа, Шекин До, Шошац. Била је велика Вукова шума и око Смаилбеговића. На Ахметовици и поменутим странама има још остатака тих шума. У доловима између брда су сенокоси.
Тип села.
У Смаилбеговићима су 15 кућа самих муслимана Смаилбеговића; куће су поређане око две улице што се укрштају .код Чесме. На средини пута између Смаилбеговића и Махала, а поред друма и жељезничке пруге је џамија с гробљем. У Махали су куће већином с горње стране широке улице, трзана.
Многим башчама село је заклоњено од друма, а породичне групе кућа везане су с друмом помоћу кратких калдрмисаних путева. Око кућа је много споредних зграда. У Махали живе ·сами муслимани. Поред друма и крај жељезничке станице „Бреза“ подигнуте су на земљишту овог села, али припадају насељу „Брези“, многе куће и кафане. У Крчевинама су 3 куће, међусобно и од села удаљене по 10—15 минута. У Дубоком Долу је Херцо, на Шошцу Дедић и на Букви Суботићи.
Старине.
Суботићи су једина православна породицa у целом насељу. На њиви Громилама, у близини жељезничке станице, има много комада од римских опека и стубова. Ту су пре рата отпочета ископавања, али нису довршена. Г. Ћоровић који је ту вршио ископавања, мисли да је тај материјал пренет с леве обале Ставње, где је постојало веће римско насеље и где су остаци једне базилике.
Кроз Махалу је у турско време водила калдрма за Вареш. На Ахметовици је старо муслиманско гробље, за које веле да је од „фета.“
Постанак насеља и порекло ставништва.
Оснивање овог насеља народно предање приписује Али-војводи, о ком су се раније и песме певале. Верује се да је он основао Махалу. Његов отац Хамза био је из Измира (Смирне). У војсци султана Фатиха учини он неки „газилук“, и султан му рече: „Да будеш паша или што хоћеш.“ Он не хтеде ништа до комадића земље, јер је све „убио“, док је себе и коња опремио. Султан му онда рече: „Хајде ти на том ђогату обиђи и бегениши једно мјесто у Босни.“ Он обиђе целу Босну, и ово му се место допало. Обишао је на коњу цело поље и онда бацио топуз с Вардишћа на Трториће и тако је саставио. Хамзин син Али–војвода био је овде „ко паша”, а где су сада Балибеговићи био је неки Бали–бег, који је имао кћер. С том су девојком ашиковали Али–војвода и Суљо Мемагић из Љетовика. Једном цар зовне себи Али–војводу, а Суљо искористи ту прилику, и одведе девојку. Кад је Али-војвода чуо за то при повратку у Сарајево, одмах је кренуо из Сарајева право у Љетовик, извео девојку из „ђердека“, и довео је својој кући. Пошто су га тужили, из Цариграда доће „Кабул-ферман“ да се Али-војвода убије. Али–војвода се откупио за скупе паре. По једном предању, један од Али-војводиних потомака био је баша, и од њега су Смаилбеговићи. По другоме, у Махали су била три брата, можда војводини синови: Шехо, Смајо и Џафо. Нису се слагали, па су се педелили. Џафо је остао у Махали, Смајо је отишао у данашње Смаилбеговиће, а Шехо у Каменице. Потомци Аливојводини већ се сматрају старинцима, али њихово предање, па називи насеља (Смаилбеговићи и Махала) и немање никаквих старина из средњега века, јасно говоре да у овим селима нема старинаца. Вероватно је и само оснивање било доцније него што се то казује у горњем предању. Према томе, Смаилбеговићи (15) су заједничког порекла са Џафићима, чији су огранци Дедића и Нефи/ш (свега 14), и старином из Смирне.
–Дервишевићи и Силајџића (9) биће такође давнашњи досељеници. И они су, као и Смаилбеговићи, имали берат на половину џемата Брезе. Предак Силајџића био је отишао y свет због маћехе и у Мисиру проведе 9 година; зато су му се потомци прозвали Силајџнћима.
-Динари и Херце (8). Опширније у опису Жупче.
-Шире (3) су од Сокића у Поткрају.
-Мамеле (4) су дошли из Сарајева пре 50–60 година.
-Марашевић (1) је старином из Никшића, и род с Марашевићима у Сутишчици.
-Бећирагић (1) је доселио из Духара 1920. год.
Православни:
-Суботићи (1) су дошли на крчевину из Брезе пре 6 година а старином су из Херцеговине.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)