ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана
Голубинци, село у Срему. Ко их је основао и када – не може се поуздано тврдити. Вероватно да је село, под овим именом, постојало још у XV веку, а могуће је, и раније. На то упућује сам његов назив, који је, како сматра П. Ивић “изведен од присвојног придева Голубин, како је било у старословенском, а не Голубов, како је обично у нашем језику већ кроз замашан број столећа”.
Карловачким миром од 1699. године остао је источни Срем и даље под турском влашћу, све до 1718. године. “Државна граница повучена је правом цртом од Сланкамена до Моровића, а оба ова места припала су Хабзбуршкој монархији. На самој ‘црти’ налазила су се, делимично или потпуно, ова насеља: Крчедин – Инђија – Тополе – Шатринци – Кукуњаш – Ириг – Вишњевци – Лаћарак – Моровнћ – Рача.”
На списку насеља у “Турском Срему” из 1702. године убележени су Голубинци. Исте, 1702. године на линији разграничења имaли су своје винограде неки сељаци из Голубинаца: у Бешки и Марадику Нешко Галетић, a Ђура и Јовица у Крушедолу.
Голубинци су 1713. забележени као насељени, а историјска вест из 1716. године помиње и “спахију из Голубинаца”.
Голубинци су убележени и у тефтеру београдских митрополита ексарха из времена 1713-1718. године. У овај тефтер уведено је шта је од милостиње, венчаница, поповских сидоксија и подушја у селу сакупљено. У фебруару 1713. године убележено је да је у Голубинцима село (општина) дало 6 кил жита, а становници: Јовица 2 овце са јагњетом, Остоја Дудић 2 кошнице и 2 овце, Стојан 2 кошнице; Никола 1 овцу и јагње, Петко 1 вола. У јануару 1714. године у тефтер је заведено: “Писаше кметови општине 8 кила жита и 2 кила јечма. Остоја Дудић, домаћин своме дому за благослов даде 2 талира и 2 кошнице, Кнез Јовица овцу и јагње; Стојко кило јечма, овна, и 2 кошнице; Гаја овна; Петко кило јечма; Нинко овцу, јагње и шиљеже; Вучић јарца трогоца; Цвета шиљеже; Старац Михаило, јеромонах, кошницу, овцу са јагњетом, и 120 ока жита”.
Наредне, 1715. године 17. маја, у тефтер је убележено: “Писа благословени домаћин кнез Јовица са братом Суботом дому за благослов, јунца трећака. Благословени Остоја Дудић са своим синовцима Пејом и Момчилом, Илијом, и са уницима Живаном, Петром и Суботом, дому за благослов, једног коња врана. Стојко благословени са својим братом Маринком, дому за благослов, јунца трећака. Нинко са браћом својом, Милинком и Милутином, 100 ока жита. Домаћица кнежева Гроздана за благослов даде мараму, сестра кнежева Добра пешкир за благослов даде. Аница, домаћица Суботина, 1 пешкир; Косана, домаћица Петкова, парче платна; Благословени кметови своме селу за благослов дадоше 7 гроша у злату.”
Из једног непотпуног пописа “Порције турског Срема” за 1716. годину сазнаје се да су Голубинци имали платити 106 форинти пореза. Исте године село су Турци попалили, поробили, а жене и децу из села у ропство одвели.
Према попису насеља “Турског Срема” из 1717. године, у Голубинцима је било 23 домаћинства, извор не наводи са колико становника.
Историјске вести из 1718. године бележе да је након што је овај део Срема потпао под Аустријску управу, ради обнове београдске тврђаве у шумама крај Саве сечено дрво. “У сечи су учествовали становници Голубинаца (Golobinzy), излиферовали су 65 хвати дрвета, за шта им је исплаћено 26 форинти.”
Миром у Пожаревцу 1718. године одрекла се Турска источног Срема, који тада постаде “царском земљом”.
Земун и целу његову околину, после десетогодишње коморске управе 1718-1728. године, “дала је дворска комора грофу Шерборну. Његови чиновници управљали су Земуном и суседним селима, где се раније турска раја претворила у кметове грофа Шерборна.” За управника спахилука и коморског функционера постављен је Август Колхунт, против кога су упућене бројне тужбе. “По свему судећи, положај сељаштва у то време није нигде био тежи него на Шерборновом спахилуку, због спахијско-коморског и војничког угњетавања. Такво стање трајало је све до инкорпорације у Границу, најпре једног (1745), а затим и другог дела спахилука (1766).”
У 1728. години забележено је да је свештеник у Голубинцима био Марко Јефтић. На једној старој мапи Срема из 1730. године уцртани су Голубинци. За Православну цркву у Голубинцима око 1731. године, из Кијева набављено је Престоно јеванђеље (издање: Москва, 1730. године), за које је “опроштено купцу” две рубље и тридесет копејки.
Године 1733. у вези са пореским обавезама, забележено је да у Голубинцима “живе 36 глава јаких”. Из пописа начињеног према Инструкцији која је дата свештенству од митрополита Вићентија Јовановића, 1732. године, у Голубинцима је 21. јануара 1733. године пописан инвентар цркве, убележени су основни подаци о свештенику и његовим иметку. У овом попису забележено је и то, да је на поп Трифун у Бежанији, стар 33 године, био родом из Голубинаца.
Из извештаја Вићентија Стефановића, архиђакона о свештеничким дужностима и приходима од 15. септембра 1733. до 3. децембра 1734, за “молитве, водице и упокојене” сазнаје се да је у Голубинцима 11 православних домова. Извештај доноси попис кућнх старешина, бележи број душа у сваком дому, која молитва је вршена, и шта је која кућа приложила. Пописани су домаћини у селу: Шодољац Стојко, Дудић Момчило, Лаза Поповић, Марко Ђукић, Нешко Пекић, Јоан Јефтић, Кнез Пеица, Бошко Раић, Поп Михаило и без презимена: Момир и Срета.
У 1736/7. пописано је у Голубинцима: 29 старешина породица, ожењених браће и синова 16, браће и синова старости до 15 година (неожењених) 4. У селу је 1 удовица и 1 особа која је пописана у категорији “укућани”. У истом извору убележена су имена кућних старешина: “Abacum Poppovich; Jovan Jefdin; Maleda Pazwannin; Schivan Dudich; Laso Schivanovich: Paseo Gajich; Peica Gallicich; Schivan Sicich; Momir Gobazovich; Luka Juckich; Marko Gallicich; Petar Posniacovich; Mihailo Pazwannin; Schivan Subanich; Rangco Posich; Stoiko Schodolaz; Marco Posich; Jossim Pazwannin; Schivan Jukich; Jovan Usarovich; Thodor Meancia; Della Jangollovich; Jangco Flascalia; Sereda Posniacovich; Jovan Relich; Docka, Wittib; Popp -Mihailo; Kness – Nesco Peiciz; Piro – Waso Jukich; Jovan Rangcovich -Herrsch. Pandur.”
Сумарни преглед из 1736/7. даје и попис економског стања Голубинчана, који су поседовали 84 коња, 52 вола, 144 краве и јунице, 165 грла оваца и коза, 63 свиње, 167 кошница пчела, 131 јутро ораће земље и 83 јутра сенокосних ливада. Пописани су називи потеса у атару Голубиначком: Камендин, Доње њиве, Средње њиве, Јелде, Попова бара, Кратељи, Павина анта, Широке њиве, Мале њиве, Врагов клин, Тапавице, Рупине, Мали Јарковци, Ћирин брег, Селиште или Воларско поље,Велика анта, Ливак, Јароши, Вагани. Поток Бегеј.
ИЗВОР:
Из рукописа ,,Голубинци, село у Срему”
Коментари (0)