Порекло становништва села Вардиште (по књизи Вардишће) – општина Бреза. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан
Положај села, комуникације и воде.
Села овога насеља, Вардишће и Запутје, сасвим су на брду. Од Кокошчића на северозападу дели их Сарајевски друм, на западу је брдо Кана, на југу поток Кошћан, десна притока Ставње, на истоку Ставња до ушћа Жаље, затим граница иде преко Трњака и потока Рајевца на Градац. Северну границу чини брдо Книеха.
Вардишће је доњом ивицом Равни. С Равни се диже брег Криж, а испод села су Долић и тераса Доца. Од Вартишћа иде пут према западу преко Трзин, на преко равни Врсе, заобилази Криж и брег Милатовицу, па избија на Запутје. Запутје је међу Милатовицом на југу и брдима Шкрабуцом и Книехом — Књехом на северу. Од Запутја настаје према западу до Подзапутје —– Балина Лука. На истоку од Книехе је брдо Дубов Врат, а још источније Градац; мећу њима је до Дубовац. Између Дубовог Врата и Вардишћа је до Шаровићи, који се састаје с Дубовцем и чини Рајевачу.
Овим доловима теку потоци који лети пресуше. Северу окренуте стране испод Вардишћа, а десно од Рајеваче, зову се Залазје, Милћи, Брезици и Буковина.
Насеље је оскудно водом. На Запутју је вода под Коловића кућом. На Вардишћу је бунар под Трзном, али лети пресуши, и онда носе воду с Корита на Залазју под селом.
Земље и шуме.
На Вардишћу су њиве изнад и испод кућа: Криж, Рудине, Горупљеница, Блата, Винишћа, Ториие, Доца, Макљен, Долић, Маца, Војнов и Краљев Сто (делови терасе исте висине), Ливада, Анталов До, Запутје и Подзапутје, а чаире су северно од села: Шаровићи — Шаровишће, Милћи и Залазје.
Шума и испаша су по странама брда Оштриља, Дубовца, Книехе, Шкрабуца, Милатовице, те Кошћани и Буковина јужно и источно од села.
На Вардишћу су у чопору З куће Хаџа, 1 Карића и 11 Ботића. На Трзин су 2 куће Богдановића; њива Подврљике дели Трзан од Вардишћа. Богдановићи су православни, а остали су муслимани. На Запутју су по једна кућа православних Коловића и Тончића, а на Подзапутју муслимана Карамустафића. У Дубовцу, у страни под Дубовим Вратом, је ·кућа православног Дурића на скорашњој крчевини.
Старине.
С обе стране пута између Трзин и Запутја има по неколико стећака, „грчких гребова“. Прича се да је на Вардишћу био султан Фатих и клањао. Видећи како му мрав иде око усађеног штапа, сматрао је то као знак, и наредио да се на супротном брду, у Трторићима, сагради џамија, и то је, веле, једна од најстаријих џамија у Босни. Имала је вакуф негде под Високим.
Историјат.
На месту Милћима било је село; зна се да су ту биле две куће. То се село преместило на Вардишће, али се не зна шта је било с тим људима. Прича се за њих да су били врло зли. Усекли би велику букву и са шест волова довукли би је до куће. Не би је цепали, него би само један крај угурали у кућу на огњишта. Како би буква горела, онако би је потискивали у кућу, а врата нису могли затворити. Врло се добро познаје пут од овога села до старога гробља на Запутју, пут је травом обрастао. На другу страну се продужавао до Ставње, до Ристића куће. Тај се део пута зове Ахметов Пут, а данас се ни њиме нико не служи. Познају се и разори испод Милаћа; ту су сада чаире. По једном предању то је село изумрло за време куге, а остало само једно дете. Да нестане и њега, наведу га они што су остали на Вардишћу те на трешњи сломије врат. И данашње Вардишће много је страдало од „мубарећије“. Тада се село сахрањивало на Запутју, и гробари нису имали када ни кући доћи јер су им из села сваки час викали да копају нову раку.
То је гробље на срту између Дубовог Врата и Милатовице. Одавна се у њему више нико не копа. Било је у том гробљу и турбе, али је изгорело пре више од сто година приликом шумског пожара; остаци му и сада стоје. Од пре 50—60 година на овом се гробљу чини дова о Алиђуну (Илину дне).
Порекло становништва.
Зна се за неке раније становнике ових села. Изумрли су муслимани Бекте, некада врло многобројан род. Усред села живела је нека православна породица, кеја је изумрла. Изумрли су и православни Кавази на Трзин, а иселили су Ђурићи са Запутја. Данас у селу живе већином муслимани и нешто православних.
Муслимани:
-Хаџе (3) су старинци.
-Ботићи (1) су такође странци. Некада су се звали Алихоџићи. Они су се парничили са Стрижевцима око шуме у Книехи, и ради тога изашла је на Книеху „мехала“ (комисија). Старјеник Ботића изиђе пред кадију, и удари „ботом“ о земљу рекавши: „Довде је Вардишко”. Кадија му рече: „Зар ти ботом судиш Ахмеде? Ахмед потегне за сеџаду испод кадије, а кадија га брже боље прихвати за руке да не потеже, а даје му целу Книеху. Од тада се Ахмедови потомци зову Ботићи; Ахмед је био прадед садашње генерације Ботића’).
-Карић (1) је старином из Грачанице.
-Карамустафпћ (1) је родом из Вареша, а старином је из Спрече. Довела га је мати пре окупације својој браћи.
Православни:
-Богдановићи (2) су старином из Ужица. Кренули су онда, Кад су Турци истерани из Србије. Били су се населили на Висојевицн код Сарајева, и одатле су се раселили. Из Србије их је изншло девет браће с једном сестром. Још турског времена ови су дошли овамо, а били су и у Добравинама. Славе Св. Враче.
-Тончић (1) је дошао са Славина. Опширније о пореклу у опису Славина.
-Коловићи (1) је дошао са Града у Дабравинама, где му је остао брат.
-Дурић (1) се населио пре четири године. Дошао је с Неприваја, а старином је Радуловић из Крајине. Слави Ђурћевдан.
Гробља.
Муслимани се копају на Трзану, а православни у селу Кокошчићима. Богдановићи су после светског рата. основали за себе гробље испод својих кућа.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)