Poreklo prezimena, selo Vardište (Breza)

Poreklo stanovništva sela Vardište (po knjizi Vardišće) – opština Breza. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan

Položaj sela, komunikacije i vode.

Sela ovoga naselja, Vardišće i Zaputje, sasvim su na brdu. Od Kokoščića na severozapadu deli ih Sarajevski drum, na zapadu je brdo Kana, na jugu potok Košćan, desna pritoka Stavnje, na istoku Stavnja do ušća Žalje, zatim granica ide preko Trnjaka i potoka Rajevca na Gradac. Severnu granicu čini brdo Knieha.

Vardišće je donjom ivicom Ravni. S Ravni se diže breg Križ, a ispod sela su Dolić i terasa Doca. Od Vartišća ide put prema zapadu preko Trzin, na preko ravni Vrse, zaobilazi Križ i breg Milatovicu, pa izbija na Zaputje. Zaputje je među Milatovicom na jugu i brdima Škrabucom i Kniehom — Knjehom na severu. Od Zaputja nastaje prema zapadu do Podzaputje —– Balina Luka. Na istoku od Kniehe je brdo Dubov Vrat, a još istočnije Gradac; meću njima je do Dubovac. Između Dubovog Vrata i Vardišća je do Šarovići, koji se sastaje s Dubovcem i čini Rajevaču.

Ovim dolovima teku potoci koji leti presuše. Severu okrenute strane ispod Vardišća, a desno od Rajevače, zovu se Zalazje, Milći, Brezici i Bukovina.

Naselje je oskudno vodom. Na Zaputju je voda pod Kolovića kućom. Na Vardišću je bunar pod Trznom, ali leti presuši, i onda nose vodu s Korita na Zalazju pod selom.

Zemlje i šume.

Na Vardišću su njive iznad i ispod kuća: Križ, Rudine, Gorupljenica, Blata, Vinišća, Toriie, Doca, Makljen, Dolić, Maca, Vojnov i Kraljev Sto (delovi terase iste visine), Livada, Antalov Do, Zaputje i Podzaputje, a čaire su severno od sela: Šarovići — Šarovišće, Milći i Zalazje.

Šuma i ispaša su po stranama brda Oštrilja, Dubovca, Kniehe, Škrabuca, Milatovice, te Košćani i Bukovina južno i istočno od sela.

Na Vardišću su u čoporu Z kuće Hadža, 1 Karića i 11 Botića. Na Trzin su 2 kuće Bogdanovića; njiva Podvrljike deli Trzan od Vardišća. Bogdanovići su pravoslavni, a ostali su muslimani. Na Zaputju su po jedna kuća pravoslavnih Kolovića i Tončića, a na Podzaputju muslimana Karamustafića. U Dubovcu, u strani pod Dubovim Vratom, je ·kuća pravoslavnog Durića na skorašnjoj krčevini.

Starine.

S obe strane puta između Trzin i Zaputja ima po nekoliko stećaka, „grčkih grebova“. Priča se da je na Vardišću bio sultan Fatih i klanjao. Videći kako mu mrav ide oko usađenog štapa, smatrao je to kao znak, i naredio da se na suprotnom brdu, u Trtorićima, sagradi džamija, i to je, vele, jedna od najstarijih džamija u Bosni. Imala je vakuf negde pod Visokim.

Istorijat.

Na mestu Milćima bilo je selo; zna se da su tu bile dve kuće. To se selo premestilo na Vardišće, ali se ne zna šta je bilo s tim ljudima. Priča se za njih da su bili vrlo zli. Usekli bi veliku bukvu i sa šest volova dovukli bi je do kuće. Ne bi je cepali, nego bi samo jedan kraj ugurali u kuću na ognjišta. Kako bi bukva gorela, onako bi je potiskivali u kuću, a vrata nisu mogli zatvoriti. Vrlo se dobro poznaje put od ovoga sela do staroga groblja na Zaputju, put je travom obrastao. Na drugu stranu se produžavao do Stavnje, do Ristića kuće. Taj se deo puta zove Ahmetov Put, a danas se ni njime niko ne služi. Poznaju se i razori ispod Milaća; tu su sada čaire. Po jednom predanju to je selo izumrlo za vreme kuge, a ostalo samo jedno dete. Da nestane i njega, navedu ga oni što su ostali na Vardišću te na trešnji slomije vrat. I današnje Vardišće mnogo je stradalo od „mubarećije“. Tada se selo sahranjivalo na Zaputju, i grobari nisu imali kada ni kući doći jer su im iz sela svaki čas vikali da kopaju novu raku.

To je groblje na srtu između Dubovog Vrata i Milatovice. Odavna se u njemu više niko ne kopa. Bilo je u tom groblju i turbe, ali je izgorelo pre više od sto godina prilikom šumskog požara; ostaci mu i sada stoje. Od pre 50—60 godina na ovom se groblju čini dova o Aliđunu (Ilinu dne).

Poreklo stanovništva.

Zna se za neke ranije stanovnike ovih sela. Izumrli su muslimani Bekte, nekada vrlo mnogobrojan rod. Usred sela živela je neka pravoslavna porodica, keja je izumrla. Izumrli su i pravoslavni Kavazi na Trzin, a iselili su Đurići sa Zaputja. Danas u selu žive većinom muslimani i nešto pravoslavnih.

Muslimani:

-Hadže (3) su starinci.

-Botići (1) su takođe stranci. Nekada su se zvali Alihodžići. Oni su se parničili sa Striževcima oko šume u Kniehi, i radi toga izašla je na Kniehu „mehala“ (komisija). Starjenik Botića iziđe pred kadiju, i udari „botom“ o zemlju rekavši: „Dovde je Vardiško”. Kadija mu reče: „Zar ti botom sudiš Ahmede? Ahmed potegne za sedžadu ispod kadije, a kadija ga brže bolje prihvati za ruke da ne poteže, a daje mu celu Kniehu. Od tada se Ahmedovi potomci zovu Botići; Ahmed je bio praded sadašnje generacije Botića’).

-Karić (1) je starinom iz Gračanice.

-Karamustafpć (1) je rodom iz Vareša, a starinom je iz Spreče. Dovela ga je mati pre okupacije svojoj braći.

Pravoslavni:

-Bogdanovići (2) su starinom iz Užica. Krenuli su onda, Kad su Turci isterani iz Srbije. Bili su se naselili na Visojevicn kod Sarajeva, i odatle su se raselili. Iz Srbije ih je iznšlo devet braće s jednom sestrom. Još turskog vremena ovi su došli ovamo, a bili su i u Dobravinama. Slave Sv. Vrače.

-Tončić (1) je došao sa Slavina. Opširnije o poreklu u opisu Slavina.

-Kolovići (1) je došao sa Grada u Dabravinama, gde mu je ostao brat.

-Durić (1) se naselio pre četiri godine. Došao je s Neprivaja, a starinom je Radulović iz Krajine. Slavi Đurćevdan.

Groblja.

Muslimani se kopaju na Trzanu, a pravoslavni u selu Kokoščićima. Bogdanovići su posle svetskog rata. osnovali za sebe groblje ispod svojih kuća.

IZVOR: Prema knjizi  Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.