Порекло презимена, село Дабравине (Вареш)

Порекло становништва села Дабравине – општина Вареш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, комуникације и воде.

Дабравине су мање насеље у тесној а дубокој долини средњега тока реке Ставње, а с обе јој стране. Почињу изнад Смајина Хана, а свршавају се код Саставака (Жаље и Ставње). Северну границу чине поток Баба, десна притока Ставње, и Мрачни До на левој страни Ставње. На северо-истоку се диже Будожељска Планина, а на истоку је насеље Поменићи. Западну границу чине брда Оштриљ, Градац и Вардишће. Између Граца и Вардишћа слива се у Ставњу иоток Рајевац што долази из Вардишћа.

Тип села и старине.

Дабравине се деле на Горње Дабравине или Хаџића и на Доње Дабравине. По старини Хаџићи су се звали Дабравинама, а од како је саграђена жељезничка пруга и станица близу ушћа Жаље, станица с околним кућама прозвана је Дабравинама, а у народу се појавило разликовање и деоба на Горње Дабравине или Хаџиће и Доње Дабравине.

Хаџићи носе воду с Корита крај кућа и с Кисељака. Кисељак је врло снажно кисело врело на левој обали Ставње; лечи болести стомака, али га мало посећују. У новије време долазе у Дабравине ради овог Кисељака и летовања појединци из Сарајева и Високог. Ближа села употребљују ову киселу воду за мешење хлеба.

Земље и шуме.

Њиве су поред Ставње на местима: Селишће, Страна, Кадинице Њиве и Боровац. Око села су стене и _шума, већином букова. Шума је по Оштриљу, Грацу и Живини. На изласку потока Бабе из брда у једном су чопору празан Ботића хан и празне 2 куће Димитријевића. Насупрот њима, на левој обали Ставње су Хаџићи и у њима 1 кућа Хаџића, 1 Цигуре и 1 Шабановића с Бећирспахићем. Десно од овог села је до Рове, а за њим су Стиене; лево је страна Подврхови. У овој је страни, а на месту што се раније звало Даутовићи, 1 кућа Капелчића из Вареша. У страни под Грацем је кућа Коловића. Крај саме Ставње је, на десној јој обали, жељезничка станица с неколико зграда, а на левој обали Ставње, међу Ставњом и Жаљом, надлугарска кућа и хан Салиха Бербића с Ораха.

На левој обали Ставње, под Орахога, је велико средњевековно гробље, ,.каурско камење.“ На левој обали Жаље је брдо Градина, где је пок. Ровински вршио ископавања.

На Трњаку изнад жељезничке станице је старо муслиманско гробље. Ту је и гроб неке девојке, која се била обећала двојици. Удала се за једнога, а кад је онај други срео њезине сватове, убио ју је и ту је закопана. У ово се гробље нико не копа сем што је недавно укопан један странац кафеџија. Вода и рад, кад је граћен друм за Вареш, уништили су старо Хаџића Гребље. У Даутовићима је живео неки Даут хоџа; за време куге од његове су породице остале само две девојке.

У Дабравинама су била два хана, Горњи и Доњи Попов хан, оба својина свештеника Константиновића. Он је био предузимач и радио овде са шумом до пре 30 година. Око 1896. варешка железара подигла је овде „коварну фабрику“, и ту су од варешког гвожђа израђивани плугови и други алат.

Тада су подигнуте и колоније. Од кад је тај рад напуштен, железара у Дабравинама има своја стоваришта за кокс и руду, јер крај саме железаре нема довољно места. У колонијама сада станују службеници,  основна школа.

Порекло становништва.

Становништво је у Дабравинама мешовито.

Муслимани:

-Хаџићи (1) се сматрају старннцима.

-Бећирспахић (1) је од Бећирспахића у Коритнику, а дошао је с Трторића једној удовици у кућу.

-Шабановићи (1) су дошли из Колашина пре окупације.

-Цигура (1) је доселио 1919 с Неприваја (Трторићи).

-Салкетић (l), ханџија, дошао је пре 40 година из Сарајева.

У кући Варешаннна Капелчића живи један;

-Цигура из Неприваја и надгледа имање.

Православни:

-Коловићи (1) су дошли из околине Вареша. Има их још на Вардишћу и у дужници. Старином су из Зете где су се такође звали Коловићи. Служе Тројичин—дан.

-Димитријевић (1) живи у кући код очуха Коловића. Отац му је пре окупације био ђакон попа Дамјана у Варешу. За време аустриске управе био је цестар 25 година, населио се у Дабравинама и умро оставивши сина. Служи Ђурђевдан.

Католик Обрдаљ, механџија доселио је 1923 из Крешева.

У Хаџићима је муслиманско гробље крај кућа.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.