Порекло презимена, село Поменићи (Вареш)

Порекло становништва села Поменићи – општина Вареш. Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан

Положај села, комуникације и воде.

Поменићи су растављени од осталих височких села на левој обали Ставње; деле их брдо на ком су Трторићи и брдо Градина. Насеље је по странама у јужној подгорини Будожељске Планине а десно од речице Жаље, леве притоке Ставњине. Та речица дели Помениће од Трторића на југу и југоистоку. Северну и североисточну границу према Будожељу чини Будожељска планина, односно њезини делови: коса Ступ, Дебела Коса, Велика и Мала Живина. На западу према Дабравинама границу чини ивица између јужне и западне полгорине Будожељске планине.

Село Орах је изнад састанака Жаље и Ставње, куће су већином по горњој ивици високе терасе Ораха, над кућама је страна Гај, изнад ког настаје још виша тераса Врхови. На североистоку од Ораха су Поменићи. Села су растављена жљебинама: из врло стрме стране дижу се до знатне висине главе вертикалних слојева кречњака различите отпорне моћи, тако да су утицајем спољашњих сила створени жлебови. Око ових стена је шума. Поменићи су на врло уској заравни усеченој у страни испод Врхова а изнад дола Страна. Кроз овај до тече поточић што „изавира“ наврх Доца и у Ласцу.

Орах носи воду с Коловоза, а Поменићи имају под селом врела Лубуру и Чатрљу.

Земље и шуме.

Њива има изнад села, нарочито на Врховима, и по странама испод села. Зову се: Сјенишће, Врхови, Мали Врх, Долац, Оскоруше, Чарља, Под Чатрљом, Стране, Орашка Њива, Солишће, Студенац, Прид, Гај, Чепањ, Коловоз и Подколовоз. Коснице су у планини изнад села. Шума је изнад села по странама: Ступ, Присој, Буће, Тиквин Гај, Велика и Мала Живина; то је букова и храстова шума. Као испаша служе шуме: Бешина Вртача, Живина и Ступ и „голија“: До, Криж и Крчевине, све изнад кућа.

Тип села.

На Ораху су куће разређене по горњој ивици терасе Ораха; само је једна кућа подаље у страни. Ту су 3 куће Бербића и 2 Татаровића. На Поменићима су све куће у једном низу: 2 Паћариза или Алића, 6 Камењаша, 1 Мешића и 1 Гарића — Османовића.

Међу Жаљом и Ставњом, на сеоској граници, је средњевековно гробље. (в. опис Дабравина). Насеље је старо, али се мало зна о његовој прошлости. Зна се само то да је много страдало за време куге. Тада је готово сво становништво помрло, и „село је халијало“. Од ранијих становника остале су само две девојке, и њима су се оженили преци Паћариза и Камењаша. На Ораху је раније живео неки православни Цвијан, чији су потомци сада у Прхињу.

Порекло становништва.

Данас у целом насељу живе само муслимани.

-Гарићи – Османовићи (1) се сматрају старинцима. –

-Камењаши (6) су старином Чаушевићи с Каменског код Цареве ћуприје. Предак им је доселио после куге.

-Паћаризи (3) или Алићл (2) су старином с Карауле, где још има Паћариза.

-Татари или Татаровићи (2) су дошли из Сутјешчице, где их још има.

-Бербићи (3) су старином из Касаповића код Травника. Дјед им је био пандур у Београду 11 год, затим је провео седам година у Мисиру. У овом су селу од пре 70 година, а пре тога су били и у Копривници. —

-Мемићи (1) су старином из Дражевића преко Жаље.

Гробља.

Бербићи се копају на Дубљу преко Жаље, Татари у њиви на Ораху, а сељани из Поменића у Доцу и за Главицом.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Височка нахија“. Припремио сарадник Порекла Милодан.