AUTOR: Saradnik portala Poreklo Aleksić dr Snežana
Regent Aleksandar uz Srpsku vojsku u Sremu u noći između 5 i 6. septembra 1914.
Prilikom prelaska srpske vojske u Srem u periodu od 6. do 14. septembara 1914, u operacijama je učešća uzela Konjička divizija. U sastavu Konjičke divizije na zadatku u Sremu našao se i III konjički puk, pod komandom tada potpukovnika Nikole Colovića. Na mestu vodnika III konjičkog puka, tada konjički potporučnik Aleksandar Mišić – sin vojvode Živojina Mišića, vodio je dnevnik o akcijama svog puka tokom ratnih dejstava u Sremu. Povodom dvadesetpetogodišnjice prelaska srpske vojske u Srem, novine „Vreme“ je tokom 1939. godine kao feljton objavile deo uspomena gospodina A. Mišića o aktivnostima Trećeg konjičkog puka u Sremu tokom ratnih dejstava 6-14. septembra 1914. Iz navedenog izvora saznajemo da je regent Aleksandar bio u noći između 5. i 6. septembra 1914. u Sremu, kod Kupinova.
Vrhovni Komandant Prestolonaslednik Aleksandar posmatra prelaz konjanika preko Save
„…Pošto je most potpuno izrađen trupe Šumadiske i Konjičke divizije otpočele su nesmetani prelaz, jer je neprijatelj već bio odbačen na sever. Oko dva sata po podne Treći konjički puk u najvećem redu naišao je na most. Konji su vođeni u koloni po dva. Svaki jahač, ne izuzimajući oficire, bio je dužan da prevede svoga konja preko mosta, na čelu puka njegovog komadanta, vodeći svoga konja, prvi je prešao preko mosta i na izlazu sačekao prelaz celog puka. Vrhovni Komandant Prestolonaslednik Aleksandar sa komandantom Prve armije, generalom Bojovićem i komandantom Šumadiske i Konjičke divizije, posmatrao je sa sremske obale prelaz trupa Prve armije. Vojnici i oficiri prolazeći trčećim korakom pozdravljali su Vrhovnog Komadanta žureći da što pre odmaknu od izlaza na mostu…“.
O prisustvu Vrhovnog komandanta prilikom forsiranja reke Save kod Kupinova, takođe, povodom obeležavanja dvadesetpetogodišnjice od ovog događaja, „Vreme“ 10.09.1939. donosi tekst:
Prestolonaslednik sa trupama prelazi Savu 1914.
„Srbija je pored sveg rizika kome se izlaže, pristupila lojalnom izvršenju savezničkih zahteva 6. septembra 1914. godine. Na krivinama Save, prema Kupinovu, preduzela je i izvršila uspešan prelaz Prva armija pod komandom generala Petra Bojovića. U vezi sa ovim izvršen je demonstrativni prelaz kod Čevrntije, blizu Sremske Mitrovice, delovima Druge armije. Prestolonaslednik je prisustvovao prelazu Konjičke divizije prema Kupinovu, pa i sam prešao na levu obalu Save. Pored Njega se nalazio komandant konjičke divizije pukovnik Branko Jovanović. Za vreme stajanja na jednom mestu, gde su sačekivani i primani izveštaji prednjih delova pukovnik Jovanović je došao na ideju da Prestolonasledniku predloži jedan gest. Zato je diskretno naredio jednom oficiru da se donese pukovska zastava iz konjičkog puka, koji se u to vreme prebacivao preko pontonskog mosta na Savi. Kada je zastava donesena, onda ju je pukovnik Jovanović uzeo u ruke i prišao Prestolonasledniku sa rečima:
– Visočanstvo, doneo sam ovu zastavu i molim Vas, da je svojom rukom pobodete na tlo Austrougarske monarhije.
Prestolonaslednik je pogledao u pukovnika Jovanovića i najpre se samo osmehnuo, a zatim se uozbiljio i sagao glavu ne govoreći ništa. Posle nekoliko trenutaka mučaljivog ćutanja pukovnik Jovanović je nanovo insistirao na svome predlogu. Na to je Prestolonaslednik digao glavu i ozbiljnim tonom rekao:
– Naredite da se zastava vrati na svoje mesto.
Prilično zbunjen pukovnik Jovanović je to i izvršio. On očigledno nije u tom trenutku mogao da shvati zašto Prestolonaslednik odbija da izvrši jedan tako lep, simboličan i istorijski gest. Međutim, događaji koji su naskoro nastali potvrdili su da je Prestolonaslednik, iako po godinama znatno mlađi, realnije rezonovao od svog komandanta Konjičke divizije. Najpre su došle vesti sa Čevrntije, a zatim i izveštaj o prelazu austrijskih jačih snaga preko Drine“.
Citirani tekstovi svedoče o prisustvu Vrhovnog komandanta prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića na levoj obali reke Save kod Kupinova, u noći 5-6. septembra tokom akcije prelaska srpske vojske u Srem. Sledeće pojavljivanje Vrhovnog komandanta u Sremu je u trenutku ulaska srpske vojske u Zemun, a o čemu svedoče mnogobrojni izvori.
IZVOR: Snežana Aleksić, ,,Ilijina priča”, IK Prometej, Novi Sad, 2018, 45-48
Komentari (0)