Poreklo stanovništva sela Šenkovići, opština Sokolac. Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja.
Sela ovog naselja su po stranama kosa i dolova koji polaze od Groblja (kota 1005) i od Miljeva Brda. Kosa Groblje — Kosa — Dolašak – Pod-Do – vrelo Rakitnice razdvaja Gornje od Donjih Šenkovića. Kroz Šenkoviće vodi put za Rogaticu, veoma živ u doba kiridžijanja, a i sada dobro posećen. Sela se zovu: Han Šenkovići, Gornji Šenkovići, Pod Gradinom, Donji Šenkovići, Do i Ravnice.
Vode, zemlje i šume.
Žive su vode: starinski bunar Crnokal u dolu Osojima i Bijela Voda u dolu Pištalima.
Zirati se zovu: Strana, Do, Potkućnica, Velika Njiva, Brdo, Dolašak, Kosa, Pod, Laze, Pod Crnijem Vrhom, Čair, Ispod Osoja, Prisoja, Krmeća Lokva, Doline, Veliki Do, Duboki Do, Lokvice, Plana, Bašča. Bele šume ima po Osoju i Crnom Vrhu, a Kopito i Jelnševac su crna šuma.
Tip sela i ostali podaci.
Naselje je razbijenog tipa i ima 26 pravoslavnih slemena (sa 28 kuća). Groblje je na visu iznad sela. Za Grobljem je preistorijski grad. U samom groblju je jedan mramor. Sem Crnokala, starinski je bunar i Tajno, uz istoimenu lokvu, u dubokoj vrtači. U Šumicama su zatrpana dva starinska bunara, zatim je bio po jedan bunar u Dolu, u kom se poznaju i mnoge magaze od negdašnjih kuća, i kod Crvene Lokve.
Na pomenutom putu kroz selo dobro je očuvana široka kaldrma, a na ravni, koja je usečena u Crni Vrh, bio je han, po kom se sada to mesto zove Han Šenkovići. Odmah ispod pravoslavnog je staro muslimansko groblje.
Priča se da je u Šenkovićima živeo neki Duka Šenković, o kom se pevaju pesme, a pre nego se je naselio i jedan od današnjih pravoslavnih rodova u selu, u Šenkovićima su živeli neki Boturići. Zna se da su bili pravoslavni, ali se ne zna gde su sada. Bilo je u selu i Bodiroga, koji su se odselili u Vlasenički srez.
Poreklo stanovništva.
-Lazetići ili Lažetići (4 slemena sa 6 kuća, Arhanđelovdan) su se prvi naselili. Došao im je ded Joko, pre osamdeset godina. Starinom su od Gacka. Po dedu se zovu i Milovići. Bili su najpre u Posavini, odakle su došli na Glasinac, a pre nego su se naselili u Šenkovićima bili su u Smrtićima i kod Kule. Ima ih y Borovskom, a imaju još roda u Gacku ili Nevesinju. Lažetići u selu Dobreljima (Gacko) ne znaju da li su starinom iz Korjenića ili iz Borča.
-Marići (4 k., Arhanđelovdan) spadaju takođe u najstarije doseljenike iz Hercegovine.
-Zoranovići (1 k.) su došli iz Pariževića. Opširnije u opisu Kazmerića.
-Čobovići (4 k., Arhanđelovdan) su ranije boravili u Mesićima i na Borovskom, a starinom su iz Heriegovine. Ima ih i na Sočicama. U Šenkoviće su došli pre 1878.
-Beatovići (1 i.): opširnije u opisu Ćavarina.
-Đurovići, pravilno Đuranovići (1 K., Lazarevdan) su starinom iz Hercegovine (P)
-Stanjevići (1 k., Petkovica) su starinom Čolići iz Hercegovine.
-Šuke (m.): opširnije u opisu Smrtića.
-Markovići (5k., Nikoljdan) su starinom Žarkovićn iz Pive, odakle su bili prešli u Gacko, pa u Zagorje. U Smrtiće im je došao del pre 1872, a u Šenkoviće su prešli oko 1900.
-Papići, a po očuhu i Ćosovići (1 k., Lučindan) ne znaju sami poreklo, ali ne može biti sumnje da su oni samo ogranak Papića, koji su poreklom od Miloradovića iz Trebjese i ima ih po Hercegovini. I Dokaz su njihovo neobično prezime i slava Lučindan.
-Lalovići (2 K., Lučindan), s nadimkom Čekale, došli su od Kalinovika odmah posle okupacije (1878).
-Živanovići (1 K., Đurđevdan) su stajali više Ćureva iznad foče. Oni su daljim poreklom od Gacka. U Šenkoviće su došli negde posle okupacije iz Bijele Vode (Rogatički srez), gde još imaju roda, a imaju roda i u Posavini.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)