Порекло становништва села Кула, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Сва су села овог насеља оквиром и по странама изнад поља (по дну поља нема кућа), и то захватајући југоисточни део Гласиначког Поља и његово продужење Иван–Поље. Око Куле су брда: Дебело Брдо, Рабар, Клисино Брдо, Црни Врх, Витањ. Поједина села се зову: Потплијеш, Градина, Кула, Гај, Зага], Селиште, Самарџшш Брдо, Буљуковина, Хан Шаренац и Иван-Поље.
Воде, земље и шуме.
Жива вода су само Бунари y Ждралини под Кулом.
Зирати се зову: Ждралине, Градина, Плијеш, Брдо, Самарџића Брдо, Буљуковина, Поткуњица, Камењача, Дуга Њива, Велика Њива, Кут (до), Селиште, Ковачев До, Шаренчев До. Шуме има мало и то као „шишљака“ по дебелом Брду. Испаше су: Дебело Брдо, Витањ, Стране, Котарови. Раније је било испаша и по пољу. Сада је поље „заграђено“.
Тип и име села.
Насеље је разбијеног типа. Чак су и у главном селу, Кули, куће раштркане. Има свега 45 православних кућа. Село Кула прозвано је по кули бега Танковића, а по њему цело насеље. Стоје још озидине од те куле, коју су 1878. упалили Арбанаси, а Танковићи су тада прешли у Ракитницу. Два бунара на Ждралини су под плочама. Под Кулом је Вучковића Гробље. Муслимани из Новоселаца зову га Бућуково Гробље и веле да је ту живео неки Алија Бућук (који је ишао у сватове Шахинпашићу у Цариград). Рода с тим именом више нема, и у то се гробље нико не копа, а прича се и то да су ту сахрањени сватови који су се срели и исекли. До првог светског рата било је кућа и на Градини под Витњем (Милетић, сада на Сокоцу, и Драганићи). Први су се у Кули били настанили Косорићи и стајали су код куле. Одатле су прешли на Потплијеш, затим на Читлуке. То је било пре стотину година.
Порекло становништва.
-Шкиљевићи (2 к., Јовањдан). Дошао им једед Петар с Изгори у Гацку, пре више од сто година, а можда су старином из Бањана. Има их и у Вукосављевићима.
-Караџићи (2 к., Ђурђевдан) су старином из Дробњака. Даљим су пореклом из Васојевића. Од истог рода су и Шалићи у Сијерцима. Гласиначки Караџићи знају да имају рода у Ускоцима. Давно су naпустили прислужбу Арханђеловдан.
-Шаренци (4 к., Лазаревдан) су давно дошли из Херцеговине: на Гласинац је дошао прадед. Од једне куће на Смрекама под Илијаком постали су садашњи Шаренци у Кули, Смрекама и Живаљепићима (та два села су изван Гласинца, у Рогатичком срезу) и по селима Височке нахије, који знају да су старином из Давидовића код Билеће, као и Шарении по разним местима по Херцеговини.У Дрини их има и под другим презименима.
-Пантовићи (1 к., Ђурђевдан и Савиндан) су старином из Дробњака, одакле се је доселио Петар, отац деведесетогодишњег Перише, с братом. Бежали су од Турака. Периша се је родио у Сочицама. Иначе су и они од Коњокрада и род су с осталим Коњокрадима по Гласинцу. Од њих су и гласиначкн Бојовићи: Перишин брат звао се је Војо.
-Томовићи (3 к.) и Сташевићи (1 к.), који су тако прозвани по деду Ставку – Сташу. У Кули су од пре 1878. Пре тога су били на Решетници. Опширније у опису Подроманије. (Јован Томовић, сем што слави Јовањдан, прислужује о св. Арханђелу и св. Василију Острошком).
-Бајагићи (4 к. Јовањдан) су старином из села Зукве у Пиви, одакле им се доселио дед.
-Драганићи (1 слеме са 2 куће). Опширније у опису Павичића (Елези).
-Ружићи (1 к., Арханђеловдан). Доселио им је дед пре 1872, из Стубице у Пиви. Најпре су били у Лућу више Фоче. Старо им је презиме Симуновићи, а Ружићима су прозвани по баби Ружи, која је, оставши удовицом, носила мушке хаљине и оружје. Имају рода у Пиви и у Сребреници.
-Зековићи (2 к., Јовањдан) су старином Грубачи негде иза Голије. У старом завичају су имали надимак Продрибабе. Доселили су им дедови. У Сарајевском Пољу их има као Богдановића, а у Кошутици као Андрића. Богдановићи и Продрибабе у Сарајевском Пољу знају да су старином из Бањана!
-Вучетићи (4 к.) и Загајци (2 K.), који су тако прозвани по месту становања, један су род. Дошао им је дед Лазар, вероватно од Никшића. Славе Никољдан и прислужују o Великој Госпођи.
-Новосели или Шупићи (1 слеме са 2 куће, Игњатијевдан) су старином од Гацка, а дошли су из Малог Поља.
-Ђуровић-Шушкало (1 к.) је од Ђуровића за Црквином, а од тог су рода и Ђуровићи у Парижевићима (на Подмлађу).
-Рудовићи (4 к., Ђурђевдан) знају само да су старином из источне Херцеговине. У селу Жањевици (Гатачка Површ) има Рудовића (старином Борисављевића), који такође славе Ђурђевдан и знају да су из Риђана.Очигледно је да су и гласиначки Рудовићи само огранак тих Рудовића.
-Табаковићи (2 к., Никољдан) су старином из Пиве.
-Врбарци (1 к.) су дошли у Кулу из Бедоваца. Опширније у опису Примчића.
-Абазовићи (З к.) су старином из Дробњака. По испитивањима А. Лубурића, тај род припада групи Омакаловића. Славе Ђурђевдан и прислужују Савиндан, док Абазовићи у Вукосављевићима раде обрнуто, а Абазовићи на Подроманији славе о Савиндану (који је иначе Абазовићима прислужба), а о Ђурђевдану нити прекађују нити носе читуљу у цркву.
-Ђокић (1 к.) ce je населио после 1918, као бивши добровољац. Опширније у опису Ђедоваца.
-Мирјанић (1 к.) је дошао из Видрића, 1930.
-Арсеновићи (1 к., Арханђеловдан), породица без мушких чланова. Отац им је био дошао из Дрине, пре 1878. Најпре ишао по најму, а после бивао пољар и ханџија. Од 1933 y тој кући је један:
– Тамбурић из Доњег Оџака.
-Радовић (1 к.) је од Радовића на Подроманији.
-Бановићи (2 K., Усековање) су дошли од Фоче.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)