Порекло презимена, село Врхбарје (Соколац)

Порекло становништва села Врхбарје (по књизи Врбарје), општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Насеље Врбарје чине села Врбарје и Трноваче, растављена брдом Клупцима. Куће у Врбарју су по странама дола Бара и брда Клупаца, a Трноваче су у страни испод села Ђедоваца а изнад пространог Дола.

Воде, земље шуме.

У Врбарју је један бунар са живом водом, а у Трновачама један сухи бунар c локвом.

Зирати се зову: Велика Њива, Голо Брдо, До, За Локвом До, За Локпом Њива, Крчевина, Градина, Пријека Њива, Пељесовнна, Торипе, Травњак. Гај и Клупин су под шумом, а испаша је Поље у границама Сочица.

Тип села.

Куће су раштркане у оба села. У Врбарју је 10 муслиманских, а у Трновачама 6 православних кућа под 13 слемена. Муслиманско гробље је ниже њихових кућа, а православни се сахрањују под Ђедовцима, у Ђокића Пољу.

У Гају је стећак зван Трушин Камен, а десно и лево од њега су по два мања. У Врбарју су раније живели Врбарци, који су одатле били отишли у Ђедовце, а на Трновачама су најпре били неки Кејићи, после њих Лучићи.

Порекло становништва.

Mуслимани.

-Захирагићи (7 слемена са 9 кућа) су дошли из Ракитнице, пре неких сто година, а у Ракитницу су им стари били дошли из Добрача (такође у Рогатичком срезу). На њихову месту били су раније Врбарцн као чивчије Шемсибега (Бегефендије) Танковића, c којим су Захирагићи, који су такође били спахије, заменили своју .емл;у у Ракитиици.

-Катица (1 к.) је дошао из Бурата (Рогатички срез), пре тридесет година, своме деду, који га је узео „сину на мјесто“.

Православни.

-Шарци (2 к., Арханђеловдан) су дошли из Боговића, много пре 1878. Пореклом су „озго однекле“, али су у овај крај дошли још пре куге и најпре су били у Кули, а одатле су отишли у Боговиће.

-Тошићи (3 слемена са 4 куће, Томиндан) су старином Каљевићи из Језера, а на Трноваче су дошли из Жљебова, око 1873.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.