Порекло становништва села Шенковићи, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Села овог насеља су по странама коса и долова који полазе од Гробља (кота 1005) и од Миљева Брда. Коса Гробље — Коса — Долашак – Под-До – врело Ракитнице раздваја Горње од Доњих Шенковића. Кроз Шенковиће води пут за Рогатицу, веома жив у доба кириџијања, а и сада добро посећен. Села се зову: Хан Шенковићи, Горњи Шенковићи, Под Градином, Доњи Шенковићи, До и Равнице.
Воде, земље и шуме.
Живе су воде: старински бунар Црнокал у долу Осојима и Бијела Вода у долу Пишталима.
Зирати се зову: Страна, До, Поткућница, Велика Њива, Брдо, Долашак, Коса, Под, Лазе, Под Црнијем Врхом, Чаир, Испод Осоја, Присоја, Крмећа Локва, Долине, Велики До, Дубоки До, Локвице, Плана, Башча. Беле шуме има по Осоју и Црном Врху, а Копито и Јелншевац су црна шума.
Тип села и остали подаци.
Насеље је разбијеног типа и има 26 православних слемена (са 28 кућа). Гробље је на вису изнад села. За Гробљем је преисторијски град. У самом гробљу је један мрамор. Сем Црнокала, старински је бунар и Тајно, уз истоимену локву, у дубокој вртачи. У Шумицама су затрпана два старинска бунара, затим је био по један бунар у Долу, у ком се познају и многе магазе од негдашњих кућа, и код Црвене Локве.
На поменутом путу кроз село добро је очувана широка калдрма, а на равни, која је усечена у Црни Врх, био је хан, по ком се сада то место зове Хан Шенковићи. Одмах испод православног је старо муслиманско гробље.
Прича се да је у Шенковићима живео неки Дука Шенковић, о ком се певају песме, а пре него се је населио и један од данашњих православних родова у селу, у Шенковићима су живели неки Ботурићи. Зна се да су били православни, али се не зна где су сада. Било је у селу и Бодирога, који су се одселили у Власенички срез.
Порекло становништва.
-Лазетићи или Лажетићи (4 слемена са 6 кућа, Арханђеловдан) су се први населили. Дошао им је дед Јоко, пре осамдесет година. Старином су од Гацка. По деду се зову и Миловићи. Били су најпре у Посавини, одакле су дошли на Гласинац, а пре него су се населили у Шенковићима били су у Смртићима и код Куле. Има их y Боровском, а имају још рода у Гацку или Невесињу. Лажетићи у селу Добрељима (Гацко) не знају да ли су старином из Корјенића или из Борча.
-Марићи (4 к., Арханђеловдан) спадају такође у најстарије досељенике из Херцеговине.
-Зорановићи (1 к.) су дошли из Парижевића. Опширније у опису Казмерића.
-Чобовићи (4 к., Арханђеловдан) су раније боравили у Месићима и на Боровском, а старином су из Хериеговине. Има их и на Сочицама. У Шенковиће су дошли пре 1878.
-Беатовићи (1 и.): опширније у опису Ћаварина.
-Ђуровићи, правилно Ђурановићи (1 K., Лазаревдан) су старином из Херцеговине (P)
-Стањевићи (1 к., Петковица) су старином Чолићи из Херцеговине.
-Шуке (m.): опширније у опису Смртића.
-Марковићи (5к., Никољдан) су старином Жарковићн из Пиве, одакле су били прешли у Гацко, па у Загорје. У Смртиће им је дошао дел пре 1872, а у Шенковиће су прешли око 1900.
-Папићи, а по очуху и Ћосовићи (1 к., Лучиндан) не знају сами порекло, али не може бити сумње да су они само огранак Папића, који су пореклом од Милорадовића из Требјесе и има их по Херцеговини. И Доказ су њихово необично презиме и слава Лучиндан.
-Лаловићи (2 K., Лучиндан), с надимком Чекале, дошли су од Калиновика одмах после окупације (1878).
-Живановићи (1 K., Ђурђевдан) су стајали више Ћурева изнад фоче. Они су даљим пореклом од Гацка. У Шенковиће су дошли негде после окупације из Бијеле Воде (Рогатички срез), где још имају рода, а имају рода и у Посавини.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)