Порекло становништва села Принчићи (по књизи Примчићи), општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Главни део Примчића је у једном углу поља Гласинца, између брда Плнјеши и Заврши. Куће су на местима: крај друма под Језерским Брдом, Скробанске Куће (до чији се горњи део зове Вукашиновац), Ковачев До, Заврш (коса) и страном испод Плијеши, а има их и на Вртачама, у пољу Тоницама иза Заврши.
Воде, земље и шуме.
У селу има само локава: живих вода нема.
Вараге, Паљике и Кратово, места удаљена од села, су под шумом, а испаша је по Караћем Брду и Јастребњаку. Њиве су на местима: Поље, Потплијеш, Поткућница, Побрдаље, Ковачев До, Јукова Њива, До, Муминћова Долина, Граовиште, Миланове Њиве.
Тип села.
Село је веома раштркано. Има 26 кућа, од којих су 4 муслиманске. Православни имају гробље на путу за Мрвиће (а за неке је гробље на Подроманији); Орашани имају своје посебно гробље на својој земљи. Муслиманско гробље је под путем. У пољу код Језера је велико старинско муслиманско гробље. Зна се да је село страдавало од куге. На месту Вукашиновцу врло често су мењани кмети. У Србију су се иселили и тамо су изумрли Јоксимовићи, а у мушкој лози изумрли су у селу Вујадиновићи и Новосели, који су били од Новосела у Газиводама.
Порекло становништва.
Православни.
-Подинићи (5 к., Трипуњдан) су у Примчићима од пре деведесет година. Старином су Мотике из Дробњака, одакле им је кренуо прадед. Има их као Мотика код Илиџе у Сарајевском Пољу (који такође знају да су старином из Дробњакаш’) и на Требевићу.
-Мумовићи (1 слеме са 2 куће) су прешли са Газивода, где их још има.
-Врбарци (2 к., Ђурђевдан) су дошли с Ђедоваца, пре неких седамдесет година. Старином су Авдуке из Пиве, а Врбарцима се зову по селу Врбарју, у ком су били неко време.
-Батинићи (4 к.) су давно дошли. Опширније у опису Балтића.
-Ерић (1 к., Никољдан). Довела га је мајка из Соколовића, удавши се за једног Батинића. Иначе је старином Вуковић из „Црне Горе“.
–Чајовићи (3 к., Ђурђевдан) су пореклом Бркићи из Херцеговине, одакле им је дошао дед. Знају да су им неки одавде селили у Ужички и Мачвански округ у Србији, а има их и у Прачи, свуда под истим именом.
-Васковићи (1 к.): опширније у опису Куле (Новосели).
-Тодоровићи (2 к.): опширније у опису Бандина Оџака (Јоловићи).
-Орашани (2 к.) су дошли на место где су били Јоксимовићи, пре четрдесет година. Опширније у опису Сајица.
-Чоловић (1 к.) је дошао с Газивода, пре пет година, и још је у заједници с браћом у Газиводама.
Муслимани.
–Хоџићи (1 к.) су старином из Будима. Била су их дошла три брата у Гривце (у Рогатичком срезу) и у том селу су осиротили. Они који су остали у Гривцима изумрли су, а у Примчиће је дошао прадед садашњих Хоџића. Он је био ашар–мемур и у његову оџаку, који је био на три спрата, била је мензилана, а на Поцроманији није тада било ништа. Од тог рода су и Бећирхоџићи у Крамер-Селу (Рогатички срез).
-Бајрактаревићи (2 к.) и огранак им Шековићи (1 к.). Преци су им дошли из Колашина а старином су из Подгорице и били су „Арнаути“, али нису говорили арбанашки. Дошли су пре више од 85 година. Звали су се Орућевићи, а Бајрактаревићи имају овде надимак Скробани.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)