Poreklo stanovništva sela Prinčići (po knjizi Primčići), opština Sokolac. Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja.
Glavni deo Primčića je u jednom uglu polja Glasinca, između brda Plnješi i Završi. Kuće su na mestima: kraj druma pod Jezerskim Brdom, Skrobanske Kuće (do čiji se gornji deo zove Vukašinovac), Kovačev Do, Završ (kosa) i stranom ispod Pliješi, a ima ih i na Vrtačama, u polju Tonicama iza Završi.
Vode, zemlje i šume.
U selu ima samo lokava: živih voda nema.
Varage, Paljike i Kratovo, mesta udaljena od sela, su pod šumom, a ispaša je po Karaćem Brdu i Jastrebnjaku. Njive su na mestima: Polje, Potpliješ, Potkućnica, Pobrdalje, Kovačev Do, Jukova Njiva, Do, Muminćova Dolina, Graovište, Milanove Njive.
Tip sela.
Selo je veoma raštrkano. Ima 26 kuća, od kojih su 4 muslimanske. Pravoslavni imaju groblje na putu za Mrviće (a za neke je groblje na Podromaniji); Orašani imaju svoje posebno groblje na svojoj zemlji. Muslimansko groblje je pod putem. U polju kod Jezera je veliko starinsko muslimansko groblje. Zna se da je selo stradavalo od kuge. Na mestu Vukašinovcu vrlo često su menjani kmeti. U Srbiju su se iselili i tamo su izumrli Joksimovići, a u muškoj lozi izumrli su u selu Vujadinovići i Novoseli, koji su bili od Novosela u Gazivodama.
Poreklo stanovništva.
Pravoslavni.
-Podinići (5 k., Tripunjdan) su u Primčićima od pre devedeset godina. Starinom su Motike iz Drobnjaka, odakle im je krenuo praded. Ima ih kao Motika kod Ilidže u Sarajevskom Polju (koji takođe znaju da su starinom iz Drobnjakaš’) i na Trebeviću.
-Mumovići (1 sleme sa 2 kuće) su prešli sa Gazivoda, gde ih još ima.
-Vrbarci (2 k., Đurđevdan) su došli s Đedovaca, pre nekih sedamdeset godina. Starinom su Avduke iz Pive, a Vrbarcima se zovu po selu Vrbarju, u kom su bili neko vreme.
-Batinići (4 k.) su davno došli. Opširnije u opisu Baltića.
-Erić (1 k., Nikoljdan). Dovela ga je majka iz Sokolovića, udavši se za jednog Batinića. Inače je starinom Vuković iz „Crne Gore“.
–Čajovići (3 k., Đurđevdan) su poreklom Brkići iz Hercegovine, odakle im je došao ded. Znaju da su im neki odavde selili u Užički i Mačvanski okrug u Srbiji, a ima ih i u Prači, svuda pod istim imenom.
-Vaskovići (1 k.): opširnije u opisu Kule (Novoseli).
-Todorovići (2 k.): opširnije u opisu Bandina Odžaka (Jolovići).
-Orašani (2 k.) su došli na mesto gde su bili Joksimovići, pre četrdeset godina. Opširnije u opisu Sajica.
-Čolović (1 k.) je došao s Gazivoda, pre pet godina, i još je u zajednici s braćom u Gazivodama.
Muslimani.
–Hodžići (1 k.) su starinom iz Budima. Bila su ih došla tri brata u Grivce (u Rogatičkom srezu) i u tom selu su osirotili. Oni koji su ostali u Grivcima izumrli su, a u Primčiće je došao praded sadašnjih Hodžića. On je bio ašar–memur i u njegovu odžaku, koji je bio na tri sprata, bila je menzilana, a na Pocromaniji nije tada bilo ništa. Od tog roda su i Bećirhodžići u Kramer-Selu (Rogatički srez).
-Bajraktarevići (2 k.) i ogranak im Šekovići (1 k.). Preci su im došli iz Kolašina a starinom su iz Podgorice i bili su „Arnauti“, ali nisu govorili arbanaški. Došli su pre više od 85 godina. Zvali su se Orućevići, a Bajraktarevići imaju ovde nadimak Skrobani.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)