Порекло презимена, села Бјеласовићи и Бјелосављевићи (Соколац)

Порекло становништва села Бјеласовићи и Бјелосављевићи, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Бјелосављевићи (Бјеласовићи) и Црквина. Оба села су ивицом поља Гласинца. У Бјелосављевићима су куће у страни испод брега Крста а око једне „долине“, а y Црквини су куће око дола Селишта, у присојној страни косе Брда, у Великој и Малој Продоли и за Великом Њивом. Две су куће поред друма (од 1930), а раније су били ханови крај пута.

Воде, земље и шуме.

У Бјелосављевићима има неколико сухих бунара, а у Црквини једна старинска „чатрња“. Главна је пак вода поток Решетница.

Зирати се зову: Позаница, Ступ, Кућетине, Поткућнице, Горње Поље, Ледине, Црквина, Дуга Њива. Шума (за пашу и за дрво) је у Романији. Под шумом је и вис Градина над селом.

Тип села.

У Бјелосављевићима су куће на окупу а у Црквини раштркане. Има свега 21 православна кућа. Гробље је за све код старог црквишта на Црквини.

У тим селима је много старина. Главно налазиште је Црквина или Црквиште, на ком је после 1878. био подигнут споменик дивизији Вечеј. До између Крста и Градине зове се Селиште. Изнад Бјелосављевића био је некада оџак Фазлипашића. Оборени су Батинића и Мушанов хан (на картама “Хан Гласинац“) испод Примчића. Некада је у селу било муслимана. Орући у Новосеоцима раније су боравили у Бјелосављевићима, а за време првог светског рата раселили су се и последњи муслимани из села: Џинде и Кокоти. По предању, први су се од православних у селу били населили Јакшићи, који су сада код Сокоца, па Цуровићи.

Велика Њива и Мало Брдо у Црквини су били мера и насељени су тек после 1918.

Порекло становништва.

-Цуровићи (7 к., Никољдан) су старином Чуровићи из села Тушине у Дробњаку, одакле им је доселио дед Јоксим. Чуровићи у Тушини припадају групи најстаријих дробњачких родова, Новљанима. по неки прислужују Ђурђевдан.

-Иванћајићи (3 к.): опширније у опису Неправдиђа.

-Дубовине (1 к., Игњатијевдан) су старином Станковићи из Тауљића у Јабуци (Фоча). Дошли су пре тридесет година. „Рођакају се“ с Витомирима.

-Зековићи (1 к.): опширније у опису Куле, одакле су прешли.

-Ђуровићи (5 к.): опширније у опису Парижевића.

-Пређа (1 к.) и Живковић (1 к.): опширније у опису Подроманије (Живковићи).

-Шућури (1 к., Никољдан). Дед Гајо дошао је из Рудиница у Пиви право на Црквину, пре 1878.

-Бољанићи (1 к., Јовањдан) су пореклом однекле из Херцеговине, а на Црквини су се населили из Касидола око 1870.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.