Порекло становништва села Мрвићи, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Села насеља Мрвића су по високим странама и деловима испод Романије: Мрвићи су на коси испод Црног Врха а између Долина и Разбојног Дола, Вукосављевићи су у странама испод шуме Јапага, а најниже село, Сијерковина, је такође у страни, између долова Низ Борје и Разбојног Дола. Затим има кућа у страни Разбојног Дола и у странама долова Лолина и Шиповача.
Воде, земље и шуме.
Нигде нема живе воде, а старинских сухих бунара има и по шумама.
Зиати се зову: До, Доле, Упољу, Њива Виш Бунара, Њива Под Дивђаном, Њива у Страни, Велика Њива, Поље, Црни Врх, Алино Брдо, Аџина Мекота, Торине, Сијерковина, Јањина Дола, Букиђа Чаир. Изнад села су шуме Вараге, Јапаге и Лисине, које служе и као испаша.
Тип села и старине.
Сем муслиманских кућа у Мрвићима, које су на окупу, све остале су раштркане. Свега је 26 кућа, од којих 9 муслиманских (са 10 пор.) a 17 православних (са 19 пор.). Садашње муслиманско гробље је под селом Мрвићима, а православно гробље је на Аџиној Мекоти y Вукосављевићима.
И y Мрвићима и у Вукосављевићима, па и по шуми, има старинских бунара. Под Вукосављевићима је Бајрово Гробље (муслиманско), у ком се више нико не сахрањује. У том гробљу је сахрањен Бајрактар, дед Бајрактаревића. Прича се да су се ту исекли неки муслимански сватови. Прича се да су у Вукосављевићима некада били муслимани, односно да је ту био као суват, на који би лети излазили неки „Арнаути“.
Порекло становништва.
Православни.
-Ђуровићи (1 к.). Први се је уопште у Вукосављевићима населио Сава Ђуровић, који је дошао из Црквине. Опширније у опису Парижевића.
-Томчићи (3 к., Томиндан) су дошли „прије поште“ из околине Невесиња, али су им преци били дошли однекле и у околину Невесиња. Oua им Јову звали су Суругџијом или Татаром, јер је носио турску пошту.
-Ћосовићи (1 к.): опширније у опису Сокоца.
-Мирковићи (2 к., Никољдан) су дошли из Винче код Праче, пре шездесет година. Старином су Ристовићи из Херцеговине.
-Абазовићи (5 слемена са 6 кућа): опширније у опису Куле, одакле је дошао пок. Петар, пре 1878.
-Јакшићи (1 слеме са 2 куће, Шћепањдан). Отац им је дошао из фочанске Јабуке. Имају рода само у Дрини (у Хаџићима код Горажда), а од тог су рода били и прави Јакшићи на Сокоцу.
-Вујичићи (2 к., Петковица). Дед им отсекао руку „Турчину“ па побегао из „Црне Горе“ у Мрежииу (Фочански срез), а одатле у Вукосављевиће.
-Чоловић (1 к.) је дошао с Газивода, после 1878. Пре тога су сви Чоловићи били у Примчнћима.
-Шкиљевић (1 и.) је дошао на беглук, пре двадесет година, с Куле, где још има рода.
Муслнмани.
-Шековићи (2 слемена са 3 к.) су род са Шеховићима у Примчнћима.
-Јусићи (3 к.) су старином Несирени из Никшића, а дошао им је дед Јуса са браћом Хаџи Хасаном и Муратом, који је био у Газиводама.
-Биоградлије (1 к.). Отац, стриц и тетка деведесетогодишњег Алије били су из Београда. Заробљени приликом првог или другог устанка, дуго су били код неког попа. Давно су прешли на Гласинац, пошто је паша Деренделија прихватио робље. Стриц Алијин био је Алија Саиџактар.
-Хоџићи или Кулићи (2 K.) на Сијерковини су старином из Колашина. Има их као Кулића или Хајровића у Смртиhum. У Врапцима (Власенички срез) има такође Кулића, које тамо зову „Арнаутима“, а доселили су из Шаховића (код Бијелог Поља на Лиму).
-Сјенари или Сјенаревићи (1 к.). Дошао је отац Мушан y Мрвиће с Романије, а старином су из Будима (по мајци из Београда). Кад је Фазли паша био у Сарајеву, његово је било село Нехорићи. На Романији је тада било „хајдучљиво“, и Сјенарев дед Салихага Пашић стајао је на Романији код хана Романије (тај хан не постоји више, а био је изван Гласинца, у Сарајевском срезу) и отпремао паши сено, па се по том зову Сјенарима.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)