Порекло становништва села Павичићи, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Село је у пољу које је одвојено од Гласиначког Поља на североистоку Мегарским и Дрпиним Брдом. Муслиманске куће су под Дрпиним Брдо, на ивици Гласиначког Поља, а било је кућа и у пољу поред пута. Остала брда којима је село ограђено c других страна зову се: Тичијак, Кицељ, Опаљено Брдо, Ченгића Брдо, Црни Врх, Главице. Између тих брда су делови: онај између Ченгића Брда и Стојкове Стране зове се Долови.
Воде, земље и шуме.
У селу нема нигде живе воде. Кад нестане воде и у сухим бунарима, онда доносе воду из Бјелосављевића, а кад пресуше и локве, стоку гоне на појило у Јакшин До.
Зирати су по пољу и по доловима и зову се: Павичићи, Поље, Испод Црнога Врха, Поткућница, За Брдом, Њива код Гробља и Велика Њива. По поменутим брдима има шикаре, а сва та брда служе и као „ис_пуст” за стоку.
Тип села.
Куће у селу су раштркане оквиром поља. Има их 16, од којих су три муслиманске. Православно гробље је у средини поља, а муслиманско на Раковцу, под селом. По западној страни Мегарског Брда има старих кућишта. Прича се да су ту стајали муслимани Павице, и ту близу било је и њихово гробље. Павице су иселиле у Рогатицу, где их је доскора било. Пре куге, село је било под Малом Градином. Ту се и сада познају зидине Башине куће. Пошто је то село страдало од куге, они који су преживели преселили су се и основали ново село. Не зна се име старом селу. Оборен је хан Рађушић (Мује Рађушића из Бјелосављевића), који је био саграђен поред државног друма, после 1878.
Порекло становништва.
Муслимани.
-Дрпе или Селмановићи (2 к.) су одавна у селу. Стари су им били спахије. Сматрају се „стајницима”.
-Карићи (1 к.), су дошли с Модрика (код Доње Праче) у Новосеоце, а из Новоселаца је један прешао у Павичиће. пре тридесет година.
У новије време су изумрли муслимани:
-Странкићи.
Православни.
-Шиљци (2 к., Арханђеловдан, раније и прислуживали на „Сабор“ у лето) су старином Кнежевићи или Кнешковићи од Пљеваља, одакле им је дошао прадед, који је умро у Србији на трговини, а дошли су право у Павичиће. Шиљака има у више села у средњем Полимљу и у Потарју, а пореклом су из села Бличкова.
-Елези (4 к., Матијевдан) су старином из Грахова у Херцеговини, Одакле им је дошао дед Видак с браћом. Најпре су се били населили код Куле, где су се њих три брата изделила око 1870. У Кули их има као Драганића. Има их и у околини Сарајева. С. Трифковић је забележио за Драганиће (и Мучибабе) у Сарајевском Пољу, који такође славе Матијевдан, да су стари херцеговачки род пореклом из Билеће. У Херцеговини их има у Борцима (Коњиц) и на Иван-Планини.
-Томовићи (б к.) су старином испод Голије, због чега се зову. Опширније у опису Подроманије.
-Рудовићи (1 к.): опширније у опису Куле.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)