Порекло становништва села Неправдићи, општина Соколац . Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Насеље је на високој заравни под Боговићском Планином, и на знатној висини, а од нижих гласиначких села одвојено је брдом које се зове Приплећ. Куће су по странама и деловима. Поједина села се зову: Троаче, Село, Неправдићи и Брдо.
Воде, земље и шуме.
Под кућама Дедића и Грчића је Велики Бунар, али се водом снабдевају највише с Добрих Вода. Има и старинских сухих бунара.
Зирати се зову: Усињак, Равне, Ограда, Поткуњице, Јасење, Равне Њиве, Сиљево Поље, Дивље, Брдо Грчића, Дедића Брдо, Троаче, Бегова Раван, Ива, Радојевићи. Шуме и непаше има доста изнад и око села. Главне су: Дедића Брдо, Шумица, Голо Брдо, Троаче, Дивље, Велики и Мали Боровац, Приплећ и Саријевац. Главни су долови: Богази, Дедића До, Орахов До и Стојкова Страна.
Тип, назив и старине у селу.
Насеље је разбијеног типа: раштркане су не само православне него и муслиманске куће. Свега су у селу 24 куће, од којих 13 муслиманских а 11 православних. Православно гробље је под њиховом селом, а муслимњтко според села, крај Равних Њива.
Прича се да је село добило име по томе што је неком учињено криво приликом неке трке. Ништа сe не зна откуд име њиве Радојевића, која се је тако звала пре него што је место искрчено и узираћено. Прича се да је на равни Селу, где су сада Иванћајићи, и у старини било село, и ту је заиста било зидина од многих зграда. За Усвињком је неко старо муслиманско гробље. На Дедића Брду, уз садашње муслиманско гробље, је гробље од “мубарећије“ (куге). Било је ту и турбе неког муслиманина из Неправдића, али се не зна од ког рода. Било је башлука, а сала се само још познају гробови иза турбета. Једна стара жена је казивала да је боловала кугу, а Ибрахим спахија Дедић, дед Бећираге (ком је сада преко 80 година), два пута је боловао кугу.
По предању, први је у православно гробље укопан неки најамник у Дедића, а доцније су се ту копали православни који су се стално настанили y селу. Још пре седамдесет година, у Неправдићима су биле само четири куће: Дедићи, Иванћајићи, Ршум и Грчићи. Тада су били под шумом и: Сиљева Глава, Боровни, Бисаге, Ченгића Брдо и др.
Порекло становништва.
Муслимани.
-Дедићи (5 к.) се сматрају староседеоцима.
-Мујакићи или Мујагићи (2 к.), су старином из Колашина, одакле им је кренуо дед.
-Хоџићи (4 слемена са 3 куће) су старином из Колашина, а дошли су с Обара, после 1878.
–Селмановићи (2 K.) су прешли из Новоселаца, где их још има.
-Бећићи, недавно су изумрли.
Православни.
-Иванћајићи (6 к., Ђурђевдан). Не знају одакле им је био очев „шукунђед“, и сматрају се Босанцима. Тај предак био је у најму код неког муслиманина као „ћаја” код стоке. Неки опет веле да се зову Иванћајићи што је један од ближих предака, Иван, дуго времена био под Турцима кнез. Раније су становали под Мједеником (Боговићи). Кад су били изишли на четрдесеторо чељади, поморила их је куга све сем једнога деда и бабе. Они пређу у Боговиће и опет кућа изиђе на четрдесет чељади. И тада их опет помори куга, и остане само дед Јово. Јово пређе после у Неправдиће, куда је стално долазила њихова стока, начини кошару и добије једну њиву као читлук аге Мујагића из Сарајева, па су после ширили тај читлук. Има их и у Бјелосављевићима.
-Грчићи (3 слемена са 4 куће, Никољдан и Томиндан) су старином из Дробњака, одакле им је доселио лед Јефто, пре неких 80 година. Најпре су били на Буђу код Праче. Има их још у Херцеговини.
-Мајкаловићи (2 к., Ђурђевдан) су старином Лелекури из „Црне Горе“. Одавна су у Неправдићима.
Поменути Ршуми су делом изумрли а делом иселили у Сочице.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)