Порекло презимена, село Казмерићи (Соколац)

6. новембар 2022.

коментара: 0

Порекло становништва села Казмерићи, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Село је у делу између Маркова Брда, Скрајника, Ченгића Брда, Боровца и Градине, а куће су у страни.

Воде, земље и шуме.

Под Ченгића Брдом је Хаџића Бунар. Лети носе воду из Јакшина Дола, а зими имају врела и у селу.

Њиве се зову: Мала Ограда, Јалова Њива, Испод Скрајника, Камењаче, Бреза. Шума (храст и граб) и испаша су по поменутим брдима.

Тип села.

Село има 6 раштрканих православних кућа. Гробље је ниже кућа Зорановића. Муслимани из Неправдића изговарају име овога села као Казмеровићи. У селу су изумрли православни Рајићи. Село је било својина муслимана Дедића из Неправдића.

Порекло становништва.

-Зорановићи (5 слемена са 7 кућа, Петровдан) су старином из Дробњака, одакле су им дедови кренули право y Казмериће, и у Казмерићима су се делили. У Дробњаку се зна да су у селу Дубровску становали Зорановићи и де је последњи од њих, Марко, око 1780, иселио y Бoснy. Има их још код Кладња, па у Доброшима, Кусачама, Старој Гори, Соколовићима, Шенковићимa и др.

-Павловић (1 к., Ђурђевдан) је раније био ходалина, па се овде настанио. Старином је из „Црне Горе“. Раније су Павловиће звали и Крбуљићима, а имају и надимак Табоклије. Има их још и у Соколовићима.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.