Порекло презимена, село Озерковићи (Соколац)

6. новембар 2022.

коментара: 0

Порекло становништва села Озерковићи, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Село је ивицом површи Равнина и брда Лубојне (Љубојне) и у Јакшину Долу.

Воде, земље и шуме.

Има више бунара с „лежећем водом“ и локава, а главна жива вода је Студенаи yЈакшину Долу.

Зирати се зову: Присоје, Под Бунаром Њива, Код Брезе Њива, Код Ерова Гроба, Метаљка, Њива Под Јаворјем, Пријека Њива, Козоје Њива, Кишино Брдо. Лубојна је под шумом. Испаша је по .Пубојни, Преврати и Госини.

Тип села, и старине.

Село је раштркано и има 11 православних кућа. Гробље је изнад села, y Лубојни.

По сеоском земљишту је много громила. У Јакшину Долу има мраморја, а један је и на Равнама близу кућа Бјековића. До Сокака је неко старо гробље. У једној вртачи има и један башлук.

Порекло становништва.

-Мачари (3 слемена са 5 кућа, Ђурђевдан) су дошли из Газивода пре 1878. Причају да су ту били, пре њих, муслимани Озрклије, па је онда настала „алилучина“, и пок. Ђоко Мачар уснио  да треба да се пресели у Озерковиће, и ту му је вазда било добро. Мачари су иначе старином из Стијена код Никшића, одакле су се кренули у Ластву код Требиња, па у неко село код Невесиња, где су неки остали, затим на Понор, Стране (оба села су код Праче), Газиводе и, најзад, у Озерковиће, где су се разделили и разишли. Неки су отишли на Дрину. У селу Моску (Билећске Рудине, Херцеговина) живи успомена да су у селу некада живели Мачари, који су одатле отишли у Босну и живе на Гласиицу.

-Бјековићи (6 к., Лучиндан) су старином Огњеновићи из Херцеговине. Најпре су били у Маравићима (Рогатички срез), где су држали стан, због чега се зову и Планинчићима (а Планннчића има и у Гучеву и у Соколовићима). По деду се зову Бјелаковићима. Раније су у селу, на њихову месту, били Андрићи, који су сада у Сочицама.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.