Poreklo stanovništva sela Parževići, opština Sokolac. Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja.
Kuće su po površi ljubovinama, severoistočno od Mlađa (Podmlađ), na Mlađy, na kosi Rahimi, na strani Kaleniku, u dolu Pariževićima i u Polju.
Vde, zemlje i šume.
Među Šenderskim Kućama i Pariževićima je živa voda istog imena. Na Kaleniku su bunar i lokva Kalenik, a u polju lokva i pet „suhih bunara“. Na Rahimi je bunar sa živom vodom.
Zirati se zovu: Oplet, Divlji Gaj, Keleski Do, Pod, Velika Njiva, Duga Njiva, Gajić, Ovlagija, Kaoštici, Klaiište, Nova Brda, Pitomi Do, Pitomo Brdo, Polje, Pitomi Gaj, Potoci, Počešmica, Vrtine. Šume ima iznad i oko sela po brdima: Bukovači, Crnom Vrhu, Mlađu, Kominima (Komina) i Debelom Brdu. Tuda su i ispaše.
Tip sela i starine.
Kuće su raštrkane. Ima svega 32 slemena (sa 38 kuća), od kojih 19 muslimanskih (sa 20 kuća). Groblje za pravoslavne je na Tajnom u Šenkovićima, a muslimani imaju groblje na Rahimi. Šenderi se kopaju zasebno pod Bukovačom. Levo od dola Podbukovače je glavica Gradina, i na njoj, s obe strane puta, velika srednjevekovna nekropola. (Do nje je pravoslavno groblje za Kulu i Čitluke). Bunar na Rahimi ima starinsku ploču. Pod Bukovačom je „grčko groblje“: neko nepoziato staro groblje s optračenim grobovima. Blizu tog groblja je i neko staro muslimansko groblje. Ne zna se čiji su Gladni Grobovi niže Lokve u Potocima, a davnašnji su. Starci u selu pamte još vreme kad ljubovine nisu bile naseljene nego je to bilo polje pod šumom. Muslimani pričaju da su pre kuge u Pariževićima bile samo tri kuće: Keleta i Šendera i čitluk na kom su bili Zoranovići.
Poreklo stanovništva.
Muslimani.
-Šenderi ili Šenderovići (6 slemena sa 7 kuća) vele da su u selu „od feta“, da su „starosidioci“. Celi Šenkovići su bili nekada svojina spahije Šenderage. On je išao u firalama (vrsta obuće) i u ćurku. Kad je on umro, Šemsibeg Tanković iz Carigrada otme Šenkoviće, a po mirazu Šenderi su izgubili i Kalenik.
-Keleti (1 k.) su takođe starosedeoci. Bili su rod vrlo brojan (10 domova) i vrlo bogat. Preci, koji su bili spahije, nosili su čalme i kalčine, pred kućom imali binjektaš, a u posjek bi klali po četrdeset ovnova. Sada su Keleti siromasi i spali na jednog šezdesetogodišnjeg neženju.
-Cvrk, Cvrkovi (5 k.) su došli s Berega po mirazu na Keletovu zemlju, pre više od sto godina. Osim u Pariževiće, sa Berega su selili još u Bijeljinu, u Srebrenicu i u Carigrad.
-Konakovići (5 k.), ranije Baše ili Bašići. Prozvani su Konakovićima, jer su se najpre bili naselili u Šenderaginu konaku. Kad je izgoreo konak, Šemsibeg Šender otera Đuroviće s Rahime i naseli tu Konakoviće. Preci Konakovića su došli iz Šatorovića kao sluge pre šezdeset godina, zatim su držali begluk i najzad kupili zemlju.
-Kulići (1 k.). „Starjenik“ im je došao, pre 40 godina, na miraz iz Rakove Noge (Sarajevski srez).
–Šeković (1 k.) je došao na ženovinu iz Točionika (Sokolovićska opština), 1924.
Pravoslavni.
Najstariji pravoslavni stanovnici u selu bili su:
– Zoranovići, na čijem su mestu sada Pajići. Na Podbukovači, gde su sada Kovačevići, bili su Šupići, sada u Malom Polju.
-Pejanovići (2 slemena sa 3 kuće, Đurćevdan) su od Pejanovića u Godijeljima (Drobnjak), koji su starinom iz sela Godinja u Crmnici i slave Đurđevdan i Tomindan. Po ocu se zovu i Mirkovići. Dolazili su im rođaci „iz Crne Gore“.
-Đurovići (4 slemena sa 5 kuća). Zovu ih i Pravcima. Starinom su iz Pive, iz okoline sela Sirovca. Iz Pive im je krenuo praded i najpre se bio naselio u Dobropolju u Zagorju, odakle je prešao na Glasinac, pre više od šezdeset godina. Pod cy im Đurovići-Šuškale pod Crkvinom.
-Mirkovići, po babi Jegdiči (2 K., Jovanjdan) su ozgo „od Crne Gore“. U Visočkoj Nahiji ima Mirkovića koji slave Jovanjdan i znaju da su iz Banjana.
-Pajići (2 slemena sa 3 kuće) su starinom iz Drobnjaka. Opširnije u opisu Sajica. –—
-Kovačevići (Z slemena sa 5kuća, Stjepanjdan) su starinom Milovanovići iz Donjeg Kolašina. Boravili su u Jamićnma, u Drini, zbog čega se zovu i Drinjacima, pa u Malom Polju. Iz Jamića su došli na Glasinac 1862.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)