Порекло становништва насеља Читлуци, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Насеље је по косама и странама испод брда Млађа, западно и северозападно од њега. Делови насеља су: Амовићи, Читлуци, Кулина, Градац, Брегови.
Воде, земље и шуме.
Село има доста живих вода, од којих су главне Близанци и две Старе Чесме.
Зирати се зову: Осоје, Велика Њива, Дуга Њива, Кућетине, Голо Брдо, Чардак, Танов До, Којачић-До, Пискавице, Ждралина, Ковачевића Градина, Растоваче, Чанов До, Почесмица. По Буковачи има шикаре, и ту је уједно и испаша.
Тип села.
Село има 24 прав. слемена (са 28 кућа), које су све „растркане“. Гробље за Читлуке је у Ковачеву Долу, а над Читлуцима, на Кућетинама, је Ћаваринско гробље. У оба поменута гробља је много мраморја.
Код школе y Ћаваринама је један мрамор, пренет тамо из Читлука. Неко старо гробље је и у Којачић-Долу. Један вис у селу се зове Кулина.
На Млађу је веће војничко гробље из првог светског рата. Први се је у Читлуцима населио поп Сава, од ког су гласиначки:
Порекло становништва.
-Косорићи (12 слемена са 16 кућа, Ђурђевдан и прислужују Никољдан). Старином су из Дробњака. У Дробњаку се више нико од тог рода не зове тако, него се само још село зове Косорићи, а огранци братства Косорића зову се сада Срдановићи (и гласиначки Косорићи веле да су се звали Срдановићи), Недићи и Стојановићи. У Дробњацима се зна да се је поп Сава иселио с братом око 1812. у Читлуке на Гласинцу.
-Амовићи (6 к., Ђурђевдан и прислужују Никољдан) су старином из Мокрог y Дробњаку. Некада су се звали Радоњићи, Као Амовића има их и по Херцеговини. На Гласинац су дошли прадед Обрен и брат му Милован, и то пре куге! Испитивач Дробњака, А. Лубурић или за Радоњиће у Мокром да су од братства Калабића, које припада најстаријој групи дробњачких братстава (и да су даљим порсклом из Никшићскнх Рудина). У Мокром се зна да су се последњи Амовићи иселили у Босну и Србију 1812.
-Марићи (2 к.): опширније у опису Ћаварина, одакле су прешли пре окупације.
-Пајић (1 к.) је дошао с Парижевића. Опширније у опису Сајица.
-Ковачевићи (З к., Стјепањдан): опширније у опису Балтића.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)