Порекло становништва села Паржевићи, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Куће су по површи љубовинама, североисточно од Млађа (Подмлађ), на Млађy, на коси Рахими, на страни Каленику, у долу Парижевићима и у Пољу.
Вде, земље и шуме.
Међу Шендерским Кућама и Парижевићима је жива вода истог имена. На Каленику су бунар и локва Каленик, а у пољу локва и пет „сухих бунара“. На Рахими је бунар са живом водом.
Зирати се зову: Оплет, Дивљи Гај, Келески До, Под, Велика Њива, Дуга Њива, Гајић, Овлагија, Каоштици, Клаииште, Нова Брда, Питоми До, Питомо Брдо, Поље, Питоми Гај, Потоци, Почешмица, Вртине. Шуме има изнад и око села по брдима: Буковачи, Црном Врху, Млађу, Коминима (Комина) и Дебелом Брду. Туда су и испаше.
Тип села и старине.
Куће су раштркане. Има свега 32 слемена (са 38 кућа), од којих 19 муслиманских (са 20 кућа). Гробље за православне је на Тајном у Шенковићима, а муслимани имају гробље на Рахими. Шендери се копају засебно под Буковачом. Лево од дола Подбуковаче је главица Градина, и на њој, с обе стране пута, велика средњевековна некропола. (До ње је православно гробље за Кулу и Читлуке). Бунар на Рахими има старинску плочу. Под Буковачом је „грчко гробље“: неко непозиато старо гробље с оптраченим гробовима. Близу тог гробља је и неко старо муслиманско гробље. Не зна се чији су Гладни Гробови ниже Локве у Потоцима, а давнашњи су. Старци у селу памте још време кад љубовине нису биле насељене него је то било поље под шумом. Муслимани причају да су пре куге у Парижевићима биле само три куће: Келета и Шендера и читлук на ком су били Зорановићи.
Порекло становништва.
Муслимани.
-Шендери или Шендеровићи (6 слемена са 7 кућа) веле да су у селу „од фета“, да су „старосидиоци“. Цели Шенковићи су били некада својина спахије Шендераге. Он је ишао у фиралама (врста обуће) и у ћурку. Кад је он умро, Шемсибег Танковић из Цариграда отме Шенковиће, а по миразу Шендери су изгубили и Каленик.
-Келети (1 к.) су такође староседеоци. Били су род врло бројан (10 домова) и врло богат. Преци, који су били спахије, носили су чалме и калчине, пред кућом имали бињекташ, а у посјек би клали по четрдесет овнова. Сада су Келети сиромаси и спали на једног шездесетогодишњег нежењу.
-Цврк, Цвркови (5 к.) су дошли с Берега по миразу на Келетову земљу, пре више од сто година. Осим у Парижевиће, са Берега су селили још у Бијељину, у Сребреницу и у Цариград.
-Конаковићи (5 к.), раније Баше или Башићи. Прозвани су Конаковићима, јер су се најпре били населили у Шендерагину конаку. Кад је изгорео конак, Шемсибег Шендер отера Ђуровиће с Рахиме и насели ту Конаковиће. Преци Конаковића су дошли из Шаторовића као слуге пре шездесет година, затим су држали беглук и најзад купили земљу.
-Кулићи (1 к.). „Старјеник“ им је дошао, пре 40 година, на мираз из Ракове Ноге (Сарајевски срез).
–Шековић (1 к.) је дошао на женовину из Точионика (Соколовићска општина), 1924.
Православни.
Најстарији православни становници у селу били су:
– Зорановићи, на чијем су месту сада Пајићи. На Подбуковачи, где су сада Ковачевићи, били су Шупићи, сада у Малом Пољу.
-Пејановићи (2 слемена са 3 куће, Ђурћевдан) су од Пејановића у Годијељима (Дробњак), који су старином из села Годиња у Црмници и славе Ђурђевдан и Томиндан. По оцу се зову и Мирковићи. Долазили су им рођаци „из Црне Горе“.
-Ђуровићи (4 слемена са 5 кућа). Зову их и Правцима. Старином су из Пиве, из околине села Сировца. Из Пиве им је кренуо прадед и најпре се био населио у Добропољу у Загорју, одакле је прешао на Гласинац, пре више од шездесет година. Poд cy им Ђуровићи-Шушкале под Црквином.
-Мирковићи, по баби Јегдичи (2 K., Јовањдан) су озго „од Црне Горе“. У Височкој Нахији има Мирковића који славе Јовањдан и знају да су из Бањана.
-Пајићи (2 слемена са 3 куће) су старином из Дробњака. Опширније у опису Сајица. –—
-Ковачевићи (З слемена са 5кућа, Стјепањдан) су старином Миловановићи из Доњег Колашина. Боравили су у Јамићнма, у Дрини, због чега се зову и Дрињацима, па у Малом Пољу. Из Јамића су дошли на Гласинац 1862.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)