Порекло становништва насеља Бандин Оџак (Бандово Брдо, Бандово Село), општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Куће су у групама по странама испод Бандова Брда или Умки (Умке) н Даутова Брда а око Друма (старог пута за Херцеговину). Над селом су простране терасе а под селом поље.
Воде, земље и шуме.
У селу је жива Бандова Вода.
Као испаша служи брдо Маћи, а на Језеринама има мало шуме, и то борја. Зирати се зову: Брдо, За Борјем, Велика Њива, Оџаклуци, Чаир Подводањ, Поље, Ханска Њива, Томишљево Брдо, Брегови, Пискавице.
Тип села и старине.
Село има свега 10 прав. кућа. Гробље је на Даутову Брду. Изнад кућа Одовића је средњевековна некропола, звана Калуфи, са четрнаест мраморова. Познаје се да их је некада било више. Испод садашњих кућа Копривица био је Бандов Оџак. И средовечни људи се сећају тог оџака. Банде су се раселиле, и једна породица од њих је у Сарајеву. Два су стара муслиманска гробља: једно крај кућа Одовића а друго на Друму. У том другом сахрањивале су се Банде.
Порекло становништва.
-Копривице (3 к., Никољдан и Никољице) су се прве населиле у овом селу, пре неких сто година. Доселили су се из Пиве, а знају да им је старина из Бањана. На Гласинац је дошао Божо Копривица с десетогодишњим сином Савом, који је имао пет синова (од којих су и сада жива четворица). Пок. Крсто, који се је населио у Видрићима око 1890, дошао је на Гласинац много доцније и даљи је род овим Копривицама а ближи онима у Boroшћи. Копривица има много у Височкој Нахији, у Вогошћи и у Сарајевском Пољу, и сви сагласно тврде да су старином из Бањана.
-Одовићи (4 к., Лучиндан) су дошли с Несиренова Читлука у Потпећинама. Старином су Ровчани из Дубоког у Студенцима, у „Црној Г ори“, где су се звали Шћепановићи, као што се и сада зове онај огранак што је остао тамо. Доселио је дед Јован, који је много „одао“ по читлуцима, и тако су добили садашЊе презиме. По другима, старином су Ровчани из села Попа у Дробњаку. Од Одовића су и Зубани у Врапцима.
-Јоловићи или Тодоровићи (З к., Јовањдан и прислужују Ивањдан) су дошли из Примчића, још за турског времена, а старином су Комљеновићи из Бањана (од истог рода од-ког је био и митрополит Сава Косановић). Старац Јово Јоловнћ родио се је у Бањанима, одакле је с оцем кренуо на Загорје, под Брезу, па су затим били у Сарајевском Пољу,456 а ово му је сада тринаесто место станомања. Под Црквииу су дошли око 1875. Као Ерића има их y Студеновићима иза Требевића а као Комљеновића у Кутима (Загорје).
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)