Порекло становништва насеља Газиводе, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Насеље је по странама лево од Решетнице и чине га села: Решетница и Газиводе, чији су делови: Паљике, Трноваче и Доње Газиводе.
Воде, земље и шуме.
Живе су воде: Радован-Чесме, Асанов Бунар, Врелце, Мијатовића Врело, Радава и Јасиковац. Има и правих бунара.
Њиве и сенокоси се зову: Пискавице, Помори, Побрдаљ, Бјелан, Бакуша, Ћутајин До, Оџаклук, Томишљево Брдо, Ристово Брдо, Орлова Главица, Казани, Радава, Миса, Поткућнице, Јасиковац. Испаше су Маћи и Дојно Поље (у ком су: Метаљка, Намјера с многим провалијама, Средње Брдо и Асаново Плаидиште), али је то Доње Поље већ сасвим издељено. Шуме има под селом: Велики и Мали Брезјак (раније Бутков Гај) и Гај (раније Пирин Гај) по странама око Хоџина Дола, између Газивода и Решетнице.
Тип села и стаарине.
Куће појединих родова су на окупу, а те групе међу собом растурене. Село има 31 православно слеме (са 34 куће). Ђурковићи се сахрањују на Сокоцу, а остали имају гробље на Даутову Брду.
Газиводе су прозване по многим барама око Решетнице под селом.
По Маћима и по њивама у селу има громила. На Миси под Вуксановића кућама има још мраморова. Изгледа да су за оба моста на Решетници, прављена од тесана камена, употребљени стећци. Под Решетннцом је такође било једно средњевековно гробље, али су стећци разнети. На Асанову Бунару је старинска плоча. На једној главици изнад Ћутајина Дола стоји старински нишан. У Великом Брезјаку било је муслиманско гробље. Кроз Хоџин До ишла je старинска калдрма за Кнежину. Било је у Газиводама и гробље од куге: запамтио их је стогодишњи Милован Реновица. Једно такво гробље је y Брезјаку и зове се Ћутајиио Гробље. Осим Ћутахија (Ћутајиа), који су сада y Ракитници, зна се да су у селу били и муслимани Несирени.
Порекло становништва.
-Реновице (5 к., Јовањдан) су старином Делићи из села Борковића у Пиви. Уз неку давнашњу гладну годину Милован, дел стогодишњег Милована Реновице (који се је родио у Решетници), крене у Босну на храну и остане y Босни. Било је то пре куге. Пошао је он био с три сина и провели су две или три године у селу Реновици, по коме су после прозвани, а одатле су дошли на Решетницу, где су се изделили. Од њих су и Пандуровићи на Вјетренику (у Рогатичком срезу).
-Вуксановићи (слемена са 3 куће, Ђурђевдан) су старином из неке Брезне у Херцеговини (од Никшића). Доселио се је пре 90–100 година Јоксим, дед Алимпија-Малише, који има 70 година. Били су раније у Балтићима. Знају да их је један део остао у Брезној, а неки су одавде отишли у Србију. Зову их и Беловићима, јер је Јоксимов син Митар имао надимак Беле. Од Вуксановића су и:
-Мрдовићи (4 к.) у селу, прозвани тако по деду који је имао надимак Мрдо.
-Мумовићи (3 к., Аћимовдан). Дошао им је дел из Дробњака, а на Паљнкама у Газиводама су тек од пре 40 година.
-Ђурковићи (5 слемена са 7 кућа) су дошли овамо с Балтића, пре шездесет година. Опширније y. опису Балтића.
-Чоловићи (1 к., Никољдан) су прешли у Газиводе из Примчића. Старином су Поповићи однегде иза Дурмитора. Чоловићима су прозвани по делу који је био чолакаст. У Добриловићима у Дробњаку има ред Јанковићи, који славе Никољдан и прислужују Ђурћевдан. Они знају да је Зелен, рођак њихова претка попа Маринка (сина попа Мата), отишао са синовима Јевђеном и Арсенијем на Гласинац, око 1790. Зелен је имао надимак Лично!“ Према томе, не може бити сумње да су гласиначки Чоловићи од тих дробњачких Јанковића, који припадају групи најстаријих родова у дробњаку.
-Дајовићи (2 к.. Мратињдан). Дошао је Станиша Дајовић из Пљеваља. 1875. У Дробњацима има, у селу Подгори, род Дајовићи, огранак Курепа из Тушине, и славе Мратињдан, и те су и ови Дајовићи сигурно из Дробњака.
-Мијатовићи (3 к.): опширније у опису Сокоца.
-Копривице (1 к.): опширније у опису Бандина Оџака.
-Јанковићи-Коњокради (3 к.): опширније y опису Балтића (Батинићи).
-Новосели (2 к., Арханђеловдан) су дошлн, око 1890, из Врабаца, где још имају рода. Старином су Гојковићи из Гацка, одакле су кренули дедови им (браћа Марко, Васко и Тодор), пошто је Марко убио агу. Из Гацка су дошли у Пресјеницу у Сарајевском Пољу. Ту су били неко време па су одатле кренули у Врапце, пошто је дед Васко убио агу. У Врапцима су прозвани Новоселнма. Има их .v Кошутници (на Леави), у Јелишевцу (Жљебови) и у Врапцима. Раније су прислуживали Илиндан.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)