Poreklo stanovništva naselja Gazivode, opština Sokolac. Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja.
Naselje je po stranama levo od Rešetnice i čine ga sela: Rešetnica i Gazivode, čiji su delovi: Paljike, Trnovače i Donje Gazivode.
Vode, zemlje i šume.
Žive su vode: Radovan-Česme, Asanov Bunar, Vrelce, Mijatovića Vrelo, Radava i Jasikovac. Ima i pravih bunara.
Njive i senokosi se zovu: Piskavice, Pomori, Pobrdalj, Bjelan, Bakuša, Ćutajin Do, Odžakluk, Tomišljevo Brdo, Ristovo Brdo, Orlova Glavica, Kazani, Radava, Misa, Potkućnice, Jasikovac. Ispaše su Maći i Dojno Polje (u kom su: Metaljka, Namjera s mnogim provalijama, Srednje Brdo i Asanovo Plaidište), ali je to Donje Polje već sasvim izdeljeno. Šume ima pod selom: Veliki i Mali Brezjak (ranije Butkov Gaj) i Gaj (ranije Pirin Gaj) po stranama oko Hodžina Dola, između Gazivoda i Rešetnice.
Tip sela i staarine.
Kuće pojedinih rodova su na okupu, a te grupe među sobom rasturene. Selo ima 31 pravoslavno sleme (sa 34 kuće). Đurkovići se sahranjuju na Sokocu, a ostali imaju groblje na Dautovu Brdu.
Gazivode su prozvane po mnogim barama oko Rešetnice pod selom.
Po Maćima i po njivama u selu ima gromila. Na Misi pod Vuksanovića kućama ima još mramorova. Izgleda da su za oba mosta na Rešetnici, pravljena od tesana kamena, upotrebljeni stećci. Pod Rešetnncom je takođe bilo jedno srednjevekovno groblje, ali su stećci razneti. Na Asanovu Bunaru je starinska ploča. Na jednoj glavici iznad Ćutajina Dola stoji starinski nišan. U Velikom Brezjaku bilo je muslimansko groblje. Kroz Hodžin Do išla je starinska kaldrma za Knežinu. Bilo je u Gazivodama i groblje od kuge: zapamtio ih je stogodišnji Milovan Renovica. Jedno takvo groblje je y Brezjaku i zove se Ćutajiio Groblje. Osim Ćutahija (Ćutajia), koji su sada y Rakitnici, zna se da su u selu bili i muslimani Nesireni.
Poreklo stanovništva.
-Renovice (5 k., Jovanjdan) su starinom Delići iz sela Borkovića u Pivi. Uz neku davnašnju gladnu godinu Milovan, del stogodišnjeg Milovana Renovice (koji se je rodio u Rešetnici), krene u Bosnu na hranu i ostane y Bosni. Bilo je to pre kuge. Pošao je on bio s tri sina i proveli su dve ili tri godine u selu Renovici, po kome su posle prozvani, a odatle su došli na Rešetnicu, gde su se izdelili. Od njih su i Pandurovići na Vjetreniku (u Rogatičkom srezu).
-Vuksanovići (slemena sa 3 kuće, Đurđevdan) su starinom iz neke Brezne u Hercegovini (od Nikšića). Doselio se je pre 90–100 godina Joksim, ded Alimpija-Mališe, koji ima 70 godina. Bili su ranije u Baltićima. Znaju da ih je jedan deo ostao u Breznoj, a neki su odavde otišli u Srbiju. Zovu ih i Belovićima, jer je Joksimov sin Mitar imao nadimak Bele. Od Vuksanovića su i:
-Mrdovići (4 k.) u selu, prozvani tako po dedu koji je imao nadimak Mrdo.
-Mumovići (3 k., Aćimovdan). Došao im je del iz Drobnjaka, a na Paljnkama u Gazivodama su tek od pre 40 godina.
-Đurkovići (5 slemena sa 7 kuća) su došli ovamo s Baltića, pre šezdeset godina. Opširnije y. opisu Baltića.
-Čolovići (1 k., Nikoljdan) su prešli u Gazivode iz Primčića. Starinom su Popovići odnegde iza Durmitora. Čolovićima su prozvani po delu koji je bio čolakast. U Dobrilovićima u Drobnjaku ima red Jankovići, koji slave Nikoljdan i prislužuju Đurćevdan. Oni znaju da je Zelen, rođak njihova pretka popa Marinka (sina popa Mata), otišao sa sinovima Jevđenom i Arsenijem na Glasinac, oko 1790. Zelen je imao nadimak Lično!“ Prema tome, ne može biti sumnje da su glasinački Čolovići od tih drobnjačkih Jankovića, koji pripadaju grupi najstarijih rodova u drobnjaku.
-Dajovići (2 k.. Mratinjdan). Došao je Staniša Dajović iz Pljevalja. 1875. U Drobnjacima ima, u selu Podgori, rod Dajovići, ogranak Kurepa iz Tušine, i slave Mratinjdan, i te su i ovi Dajovići sigurno iz Drobnjaka.
-Mijatovići (3 k.): opširnije u opisu Sokoca.
-Koprivice (1 k.): opširnije u opisu Bandina Odžaka.
-Jankovići-Konjokradi (3 k.): opširnije y opisu Baltića (Batinići).
-Novoseli (2 k., Arhanđelovdan) su došln, oko 1890, iz Vrabaca, gde još imaju roda. Starinom su Gojkovići iz Gacka, odakle su krenuli dedovi im (braća Marko, Vasko i Todor), pošto je Marko ubio agu. Iz Gacka su došli u Presjenicu u Sarajevskom Polju. Tu su bili neko vreme pa su odatle krenuli u Vrapce, pošto je ded Vasko ubio agu. U Vrapcima su prozvani Novoselnma. Ima ih .v Košutnici (na Leavi), u Jeliševcu (Žljebovi) i u Vrapcima. Ranije su prisluživali Ilindan.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)