Порекло становништва насеља Смртићи, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Куће овог насеља су по доловима и по благим странама које се зову: Каностревци (Коностревци), Ковачевића Ло, Смртићи (брдо), Ханкини Бунари, Чатрња, Шаренчева Вртача, Пржуљев До и Подградац.
Воде, земље и шуме.
У селу нема нигде живе воде. Главни сухи бунари зову се: Ханкини Бунари, Каностревачки и Погани Бунар.
Њиве и сенокоси су по странама и доловима. Зову се: Васиљева Испаша, Лопата, Смрековача, Подборје Њива, Чаира, Старе Куће, Сурдук, Брдо-Ливада, Брдо-Њива, Борје, Матино Брдо, Чатрња, Гај, Закопаница, Каурско Гробље. Испаша је поглавито у Ракитничким Доловима, на соколовићском земљишту, а у селу на љубовинама.
Тип села и старине.
Село је разбијеног типа. Поједини делови се зову по местима где су куће. У селу су 23 куће (32 породице), од којих 1 муслиманска. Садашње муслиманско гробље је под Матиним Брдом, а православно под Борјем, на старом Горашком Друму.
Страна Чатрња се зове по старој затрпаној чатрњи, а Ханкини Бунари по три чатрње које је градила нека Ханка као „хаир“ (задужбину). На њиви Каурском Гробљу су два велика мрамора (плоче). Била је у селу некада кула, од које стоје зидине, и место се зове Кулина. На Каностревачком Бунару је била плоча, па је однета у Ћаварине. Прича се да су на Смртићима некада живели муслимани, које је куга поморила. Зна се да су на Смртићима били Фазлићи, који су сада у Прељубовићима. Били су спахије. На Каностревцима, где су сада Галавнћи, било је „летовиште“ неког Фејзаге. Гробље тих некадашњих муслимана је и сада на Смртићима и зове се Нишани.
Порекло стаановништва.
Православни.
-Шуке (1 к., Никољдан), од којих су и:
-Ковачевићи (7 слемена са 9 кућа), први су се од православних населили у овом селу. Ковачевићи су прозвани по деду Јовану Радовићу, који је имао вигањ крај пута за Ракитницу. Зову се и Коланићи. Старином су Уљаревићи из Кљеута у Гацку. Први је дошао Вук Шука, а после њега су долазили и други од тог рода. Од тог су рода и Ковачевићи на Сокоцу. Уљаревићн у гатачким и билећким селима знају да су старином из Риђана и да имају рода на Гласинцу. (Један од Ковачевића ме је уверавао да су они старином из Куча).
-Марићи (2 слемена, 1 кућа, Ђурђевдан) су старином из Јамића иза Јахорине, одакле им је дошао дед. По мајци, која je била с Врела Босне, зову се и Босанчићи. Даљом старином могли би бити из Дробњака, где има такође Марића који славе Ђурђевдан.
-Галавићи (3 к., Никољдан) су старином Малинићн из Пиве, одакле им је дошао дед Ристо Малииић најпре на Кусаче, а с Кусача овамо. Галавићима се зову по некој баби која је била црна, и неки сусед муслиманин је прозвао Галавом. Девет година су стари Галавићи стајали у једној кући с Пржуљима, док их је бег поделио. Од пре неколико година прислужују „Николнце“, чему је био повод очев „присан“.
-Парлић (1 к., Лазаревдан). Оца му пок. Алексу била је довела његова мати као дете из Кадиног Села (Сарајевски срез), преудавши се овамо за Вука Шуку. Било је то на десетак година пред окупацију. Парлића има у Мулалуку.
-Караџићи (5 к.): опширније у опису Куле.
-Пржуљи (5 к.): опширније у опису Брајаковића.
-Поповићи или Ере (3 слемена са 6 кућа) су дошли из Побратака. Опширније у опису Сијерака.
Муслимани.
-Кулићи (1 к.) су из Колашина а у Смртиће су дошли из Сарајева, пре окупације Босне. Зову их Хајровићима, по оцу. Једна породица се је вратила у Сарајево. Има их и у Мрвићима.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)