Poreklo stanovništva naselja Smrtići, opština Sokolac. Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj naselja.
Kuće ovog naselja su po dolovima i po blagim stranama koje se zovu: Kanostrevci (Konostrevci), Kovačevića Lo, Smrtići (brdo), Hankini Bunari, Čatrnja, Šarenčeva Vrtača, Pržuljev Do i Podgradac.
Vode, zemlje i šume.
U selu nema nigde žive vode. Glavni suhi bunari zovu se: Hankini Bunari, Kanostrevački i Pogani Bunar.
Njive i senokosi su po stranama i dolovima. Zovu se: Vasiljeva Ispaša, Lopata, Smrekovača, Podborje Njiva, Čaira, Stare Kuće, Surduk, Brdo-Livada, Brdo-Njiva, Borje, Matino Brdo, Čatrnja, Gaj, Zakopanica, Kaursko Groblje. Ispaša je poglavito u Rakitničkim Dolovima, na sokolovićskom zemljištu, a u selu na ljubovinama.
Tip sela i starine.
Selo je razbijenog tipa. Pojedini delovi se zovu po mestima gde su kuće. U selu su 23 kuće (32 porodice), od kojih 1 muslimanska. Sadašnje muslimansko groblje je pod Matinim Brdom, a pravoslavno pod Borjem, na starom Goraškom Drumu.
Strana Čatrnja se zove po staroj zatrpanoj čatrnji, a Hankini Bunari po tri čatrnje koje je gradila neka Hanka kao „hair“ (zadužbinu). Na njivi Kaurskom Groblju su dva velika mramora (ploče). Bila je u selu nekada kula, od koje stoje zidine, i mesto se zove Kulina. Na Kanostrevačkom Bunaru je bila ploča, pa je odneta u Ćavarine. Priča se da su na Smrtićima nekada živeli muslimani, koje je kuga pomorila. Zna se da su na Smrtićima bili Fazlići, koji su sada u Preljubovićima. Bili su spahije. Na Kanostrevcima, gde su sada Galavnći, bilo je „letovište“ nekog Fejzage. Groblje tih nekadašnjih muslimana je i sada na Smrtićima i zove se Nišani.
Poreklo staanovništva.
Pravoslavni.
-Šuke (1 k., Nikoljdan), od kojih su i:
-Kovačevići (7 slemena sa 9 kuća), prvi su se od pravoslavnih naselili u ovom selu. Kovačevići su prozvani po dedu Jovanu Radoviću, koji je imao viganj kraj puta za Rakitnicu. Zovu se i Kolanići. Starinom su Uljarevići iz Kljeuta u Gacku. Prvi je došao Vuk Šuka, a posle njega su dolazili i drugi od tog roda. Od tog su roda i Kovačevići na Sokocu. Uljarevićn u gatačkim i bilećkim selima znaju da su starinom iz Riđana i da imaju roda na Glasincu. (Jedan od Kovačevića me je uveravao da su oni starinom iz Kuča).
-Marići (2 slemena, 1 kuća, Đurđevdan) su starinom iz Jamića iza Jahorine, odakle im je došao ded. Po majci, koja je bila s Vrela Bosne, zovu se i Bosančići. Daljom starinom mogli bi biti iz Drobnjaka, gde ima takođe Marića koji slave Đurđevdan.
-Galavići (3 k., Nikoljdan) su starinom Malinićn iz Pive, odakle im je došao ded Risto Maliiić najpre na Kusače, a s Kusača ovamo. Galavićima se zovu po nekoj babi koja je bila crna, i neki sused muslimanin je prozvao Galavom. Devet godina su stari Galavići stajali u jednoj kući s Pržuljima, dok ih je beg podelio. Od pre nekoliko godina prislužuju „Nikolnce“, čemu je bio povod očev „prisan“.
-Parlić (1 k., Lazarevdan). Oca mu pok. Aleksu bila je dovela njegova mati kao dete iz Kadinog Sela (Sarajevski srez), preudavši se ovamo za Vuka Šuku. Bilo je to na desetak godina pred okupaciju. Parlića ima u Mulaluku.
-Karadžići (5 k.): opširnije u opisu Kule.
-Pržulji (5 k.): opširnije u opisu Brajakovića.
-Popovići ili Ere (3 slemena sa 6 kuća) su došli iz Pobrataka. Opširnije u opisu Sijeraka.
Muslimani.
-Kulići (1 k.) su iz Kolašina a u Smrtiće su došli iz Sarajeva, pre okupacije Bosne. Zovu ih Hajrovićima, po ocu. Jedna porodica se je vratila u Sarajevo. Ima ih i u Mrvićima.
IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića “Glasinac”, antropogeografsko-etnološka rasprava, SANU, Beograd, 1951. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)