Порекло становништва насеља Маргетићи, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Оба села која чине ову „тахту“ — Маргетићи и Поповићи су у страни изнад Рељина Поља а испод великог брда Копита. Изнад оба села је тераса Под–Копито, усечена у Копито.
Тип села, земље и шуме.
Села немају живих вода. Њиве и сенокоси су већином у пољу и по странама. Зову се: Дуга Њива, Поље, Ступине, Градина, Копито, Мало Брдо, Страна, Беговина, Џамија, Драгоши, Мали Врх, Врањевићи, Ковачев До.
Тип села.
Насеље је разбијеног типа и има 25 православних слемена (са 32 куће). Гробље за Маргетиће је y Долу изнад села, а за Поповиће у Златину Долу.
Старине у селу.
У Поповићима је старински бунар Драгош, на ком је била плоча. Прича се да је у Поповићима био неки поп, који је имао у задрузи четрдесеторо чељади. Трипут је изгонио на по хиљаду оваца. Тољагом би истерао из куће онога ко би се свађао. Тог попа не памти нико, а на њега потсећа и назив Попов Бунар. Тај бунар је над кућама Маловића. Још се прича да је под селом Поповићима била џамија: познају се још зид од ње и муслиманско гробље. То муслиманско село померила је куга. На Врањевићима има стећака и великих муслиманских нишана.
Под Врањевићима су раније боравили Дупљани.
Порекло становништваа.
-Маловићи (4 слемена са 5 кућа, Јовањдан, раније и Савиндан) су старином из Дужи у Дробњаку. Припадају групи Ђурјановића. Одавна су у Поповићима, а пре тога су били у Газиводама и у Кошутици, у муслиманском селу. У Газиводе су дошли кад је куга мерила. Били су чивчије Фазлипашића. Из Дробњака су се кренули дед Стојан, зван Шундо, с оцем Јованом и браћом Савом и још једним. На Гласинцу су се намножили и сада их има још и у Сијерцима и у Мокрој Гори. Андрија Лубурић је забележио и казивање по ком би гласиначки Маловићи водили порекло од ускочких Новоселa али је казивање самих Маловића да су они од Маловића из Дужи свакако поузданије.
-Марковићи (7 слемена са 13 кућа) су старином из Бијеле у „Црној Гори“, одакле им је дошао прадед Марко Бјељанин с браћом Амом и Добрилом. Нису Имали у Бијелој од чега да живе. На Оврћу cy ce поделили. Славе Ђурђевдан и Никољдан тако једнако да не знају шта је главно.
–Станићи (4 к., Томиндан) су старином Зорићи из Пиве, одакле је дошао „нранђед“ Остоја.
-Гавриловићи (3 к., Лучинлан), раније можда Брковићи. Доселио им је прадед Гаврило с братом Јованом, уз кугу. Били су се најпре населили у Мнлецима (Соколовнћка општина), одакле су их Шахинпашнћи превели у Маргетиће, у неке празне куће. Јован не остане ту, него оде по мајсторији. Од тог су рода и Ернћн у Подгори (Височка Нахија), од којих сам сазнао да су старином из Колашина.
-Марићи (2 к., Ђурђевдан) су дошли у Маргетиће из Ћаварина. Јакша Марић прислужује „Сабор“: летњег св. Арханђела.
-Новосели (5 к., Ђурђевдан) су однекле из Херцеговине. Раније су се звали Живановићи, Дед Голуб дошао је из Бљуштавца (Мокро, срез Сарајево), око 1870. Имају рода у Добришини код Рогатине.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)