Порекло становништва насеља Кусаче, општина Соколац. Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља.
Насеље је веома слично Сијерцима, села су му око „продоле“. Средином иду Долови. Десно од Делова су брда Врх и Маћи с Грацем, растављени долом Превијом, а с лева су брдо Алуга и Алужни До. Куће су по странама поменутих брда н долова.
Воде, земље и шуме.
Село нема живе воде. Има више „бунара“: Нездрав Бунар, Глоговача, Ваган, Златни Бунар и три на месту Кусачама.
Њиве су зову: Ваган, Нездрав, Златин До, Превија, Осоје, Средње Вратнине, Под Гајем Чаири, Виш Локве Чаири, Велика Њива, Брдо, Алуге, Градац, Нишанн, Поље, Подградан, Глоговаче. Брдо Маћи било је некада цело под шумом. Сада има гајева по брдима око села: Ћурин До, Градац, Алуга и Гај (на Маћима). Смањиле су се и испаше, јер су узираћене. Остало је још нешто на Маћима, по Врху и под Кусачама, а иначе иду са стоком чак у Копито.
Тип села и старине.
Насеље је раштркано и има 24 православна слемена (са 25 кућа). У Кусачама има много громила. На Превији су била два мрамора: сада је само један, а други је однет кад је грађена црква на Сокоцу. За ту некрополу се прича да је сватовско гробље.
У Кандину Долу на Врху је неколико православних гробова од куге, а у Средњем Чаиру гроб неке бабе, о којој се иначе ништа не зна. Отприлике на средини села су два муслиманска гробља, али неједнаке старости. На брду изнад куће Јанковића—Кнежевића је један муслимански гроб са нишанима. За три бунара који се зову Кусаче прича се да су старински. На једном од њих је плоча. Прича се да су некада у Кусачама живеле спахије и да је из села излазило по четрдесет „сабаља“.
Порекло становништва.
-Башовићи (9 к. Ђурђевдан) су се први населили у Кусачама, пре више од сто година. Кренуо им је „пранђед“ Шћепан са сином Иваном из Дробњака. Припадају групи Омакаловића и знају да су заједничког порекла с гласиначким Батинићима и Коњокрадима. Били су најпре на Банднну Оџаку, па су прешли у Кусаче, јер су им се овце пометиљале “у Гласинцу“. Знају да их још има по Старој Гори и у Закому (оба села у Рогатнчком срезу). У Кусачама нису никога затекли: Маловићи су узимали ,.преда се“ и косили сенокосе, које сада зирате Башовићи. Иван је био неко време са децом и у Дрини, па је одатле прешао y Кусаче. Уз кугу се је враћао у Дробњак. Давно су престали да прислужују о Савиндану.
-Зорановићи (3 к.): опширније у опису Казмерића.
-Шуке (9 слемена са 10 кућа, Никољдан) су старином Уљаревнћи из Херцеговине.
-Лубарде (2 к.): опширније у опису Сијерака.
-Кнежевићи (1 к., Ђурђиц и прислужују Усековање), по деду и Јанковићи, су старином из Доње Бијеле у Дробњаку и род им је бригадир Вуле Кнежевић. Кнежевићи су део дробњачког братства Милошевића. На Гласинац је кренуо дед Јанко Кнежевић, пошто је нехотице убио харамбашу Лазара Срдана. Од тог рода су и Кнежевићи на Вјетрнику, Бијељани у Сочицама, Трифковићи у Боровском, Бакмази под Осојима и Рацковићн у Старој Гори (сва та села су у Рогатичком срезу).
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића “Гласинац”, антропогеографско-етнолошка расправа, САНУ, Београд, 1951. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)