Порекло становништва села Грабље, општина Љубиње. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, воде и клима.
Куће су у присојној страни Љубињског Поља, на висини од 500 мет. У Грабљу се није вода из чатрња и из убала. У чатрњама је само кишница у ублима пишталина. Клима је у Грабљу као и у осталим селима овог поља. Вријеме је снијегу лд Никоља до Трипуња дне. Падне до подвезе (под кољено) а задржи се двије до три недјеље. Вјетрови су у селу: југ, сјевер и Гачанац или Гачаница, што долази од Гацка. љети пуше Посунчаник. Југ је најјачи и даје кишу,сјевер је најхладнији и доноси снијег, Гачанац је мразовит. Има доста зиратне земље и сва је у пољу.
Земље и шуме.
Најглавнија је земља у Подворницима, а затим у Грнчареву по сата далеко. Сије се раж, пшеница, јечам, кукуруз, стрмно просо, а сади се духан. Има и добру пашу у Влакама иза села и присојну страну Илијина брда (900 м.). По испаши је и шума лиснатог дрвећа. И шума и паша сва је заједничка, а има је нешто и у оградама. Како је Грабље чисто мухамеданско село, то имају сви своју земљу, док Ограда као махала православна је до скора била читлук, али су се неки потпуно искупили, неки су и сад чивчије с нешто своје земље.
Мало који од Мухамеданаца грапских да није што земље продао. Исто тако ријетки су, који и сад не држе агинске земље, на и приорачке. Ко држи агинску земљу плаћа аги половину, исто тако и на приорачку земљу.
Тип села.
Село Грабље дијели се на три махале и то: Грабље (18 к.), Ограда (4 к.) и Грнчаре (1 к.). – Грабље и Ограда одијељени су потоком, а раздалеко cy 300 м.
Грнчаре су далеко 1/2 сахата и налазе се под Илијиним Брдом. Све три махале чине једно село и једну општину. Иако су куће y појединим махалама у близу, у махали грапској опажају се три групе кућа. Једну групу сачињавају Жуштpe, другу у средини Махолоџићи а трећу опет с краја Филдс. Групе су у размаку по 60 м. и 150 м., а куће у групама по 10—15 м. Има свега 23 куће.
Грабље и још нека села љубињског котара имала су своју планину од старине Вучево с лијеве стране најгорњег тока ријеке Неретве, те су је изгубили због крвнине. Грабљани би данас могли изгонити на Зеленгору, али то не чине, јер су сиромашни. Неки дају другом стоку, те је овај гони, а већина их задржава и преко љета код куће. Обично им је про љета стока на Грнчарима.
Тамо неки имају по једну стају и тамо гноје земљу.
Не зна се како је постало село. Народно предање, гробље и црквина доказују да је овдје негда живјело православно становништво.
Порекло сстановништва.
Од данашњих породица, најстарији су:
-Филдићи, не знају одакле су. Иза њих су:
-Малохоџићи. Старином су из Новога (Бока). Прије су се звали Араповићи.
-Жуштре (9 кућа) су старином из Равног (Попово Поље) од Скарамуца. Потурчио се назад 150 година и у Грабљу добио земљу. И данас се међу се својатају.
-Бурек је прије двадесет година доселио из Љубиња на женинство.
На Огради живи:
-Ковачевић, Ћук и Пецељ. сва тројица су се доселили ту назад 30—40 година. Ћук и Ковачевић из Љубомира (Билећа), а Пецељ из Дубочице (код Љубиња) сва три на читлук тражећи боље мјесто.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)