Порекло становништва насеља Стари Бановци, општина Стара Пазова. Према Географској енциклопедији насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године.
Стари Бановци (4.033 ст.), ратарско ( 12,6% аграрног ст.) насеље панонског типа, на (92 m) десној обали Дунава, где је одсек Сремске лесне заравни према реци синклинално снижен и пресечен долином Будовара, с обе стране раскрснице путева ка Старој Пазови, Белегишу и Новим Бановцима, 4 km источно од ауто-пута Београд–Нови Сад, 6 km источно од Старе Пазове. Површина атара износи 3.157 hа. У атару од микрооблика рељефа има лесних вртача и ретких сурдука, а кроз атар протиче поток Будовар, чије извориштe чине неколико кракова испод планинског била Фрушке горе (539 m) северно од Крушедола, и Голубиначки канал. Савременим физиономским ширењем спојени су са Новим Бановцима.
Близина Београда условила је динамичну изградњу насеља, која се огледа нарочито кроз изградњу викендица. У почетку је то била
викенд–зона Београда, да би касније викендице биле претворене у континуирано настањене стамбене објекте.
Помињу се 1473, када су насељени Србима, и касније од 1733.
Кретање броја становника:
1869. — 1.790,
1880. – 1.834,
1890. — 1.950,
1900. – 2.024,
1910. – 2.093,
1921. – 2.062,
1931. – 2.195.
Током Првог светског рата присутна су исељавања Немаца и Мађара, а за време Другог светског рата насеље је страдало од усташког терора.
Становништво је преовлађујуће српско – 91,4% (слави Јовањдан, Ђурђевдан, Аранђеловдан и др.), а има Рома (1,3%), Хрвата и др. Индекс демографског старења (15) креће се у распону од 0,3 (1961) до 0,4 (1991).
У насељу се налазе две цркве: православна Св. оца Николаја – пренос моштију (изграђена 1777, обновљена 1990), и католичка.
Електрично осветљење добијају 1929, а водовод 1987. год. Имају осморазредну ОШ “Слободан Савковић” (шк. 2000/01. – 511 ученика), дом културе са биоскопском салом и библиотеком, здравствену амбуланту, 70-ак занатских радњи, производног (пластичари, бравари, столари и др.) и услужног карактера (електроинсталатери, ролетари, лимари, зидари, фасадери и др.), локалну пијацу (пазарни дан – четвртак) и др. Некада су постојали речно пристаниште, два млина и циглана, али су крајем седамдесетих год. ХХ в. затворени. Водећи пољопривредни производи су кукуруз, пшеница, шећерна репа, сунцокрет и поврће (у долини Будовара због заливног система).
ИЗВОР: Географска енциклопедија насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године.
Архивска грађа за Старе Бановце:
Црквене матичне и остале књиге из цркве Преноса моштију Св. оца Николаја у Старим Бановцима за период од 1909. до 1969. чувају се у Историјском архиву Срема у Сремској Митровици.
Коментари (0)