Порекло презимена, село Убоско (Љубиње)

Порекло становништва насеља Убоско, општина Љубиње – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села, земље и воде.

Село се пружило, на висини од 400 м., Од 114 према СЗ крајем Убалачког Поља, а подножјем и страном Качка и Радешића. Село је над морем преко 400 метара.

Пију кишницу из многих приватних и заједничких чатрња.

Убоско има довољно радне земље, која је скоро сва у Убалачком Пољу испод села и у брду. У присоју има и винограда. Сељани се подједнако баве земљорадњом и сточарством. За стоку имају знатне димензије у испашама, које су око села.

Све су сеоске паше издијељене у приватна имања или „ограде“, и они простори који још нијесу ограђени зна се чији су. Становници су већином кметови, а има и сасвим искупљених. Кметови дају половину или трећину од хака, а тако исто и травнину. Још неки држе и беглука и ћесимача.

Тип села и старине.

Убоско је јако издужено у правцу од сјеверозапада ка југоистоку. Куће представљају низ, до 2 км. дугачак. Почевши од југоистока породице иду овим редом: Банђури 4 к., Богдановићи 3 к., Дошљићи 2 к., Жарковићи 2 к., Џунозе 3 к., Комад 1 к., Бозе 8 к., Јањићи 3 к., Мичете 4 к., Буквићи 7 к., Раунићи 2 к., Дутине 4 к., Ласиловићи (Медани) 3 к., Бук 3 к., Шарановић 1 K., Mилошевић 2 к., Шкорић 1 к., Мрган 1 к., Хајдаровићи 3 к., (Елезовићи 2 к., и у Пољицу 5 к.) Медани. Свега 57 кућа а с Пољицом 64 куће. Оне су обично су близу и без реда.

Убоштани кажу да никад нијесу кретали са стоком у далеке планине, јер им је у близини Радимја. У њој сваки сељак обрађује земљу, пасе стоку, и има своје стаје и колибе. Кажу да је село прозвато по своме облику, јер има облик убла. За имена Радешиће и Брајковину није везано никакво предање.

На три мјеста у селу има грчког гробља. Једно је у Осоју гдје има и стара црквина. Близу Убалачке Локве у гомили Црквини је грчко гробље. Треће је грчко гробље на мјесту Руди.

Кроз Убоско је пролазио стари пут који је полазио од Дубровника у Столац. У селу је био врло велик хан, старих кућетина о којима се ништа не прича има под Осојем, гдје се налази и кречних зидова и комада цигле. Зна се да су у селу живјели Муслимани Бабићи, гдје су данас Банђури, и Бркље гдје су сад Мичете, Смаилхаџићи гдје сада живи Комад. Још су живјели: Ћеранићи, Вук, Тепарић, Биридани, Музејинагићи и Хусковић. Вук је дигао у Борач, а Тепарића има у Љубињу, остали су дигли у Азију или су изумрли.

Порекло становништва.

Од данашњих породица у селу јачом се старином истичу муслимани:

-Хајдаровићи 3 куће, Руинићи 2 куће, Мрган 1 кућа, Шарановић 1 кућа, Џунозе (Дутине) који су давно дошли из Глећеваца и православни су:

-Дошљићи 2 куће,

-Банђури (Мијатовићи) 4 куће, који су дошли из Чавша у 18 вијеку. Сви други дошли су у 19–ом вијеку из Горњег Храсна и то:

-Буквићи (7 кућа) су из Храсна с Побрђа прије 90 година;

-Бозе су (8 кућа) из Храсна из Рујевог Дола, прије 90 гоцина;

-Медани (8 кућа) из Храсна из Рујевог Дола, прије 90 г0дина;

-Букови (3 куће) из Храсна из Рујевог Дола, прије 40 година;

-Мичете (4 куће) су из Чавша у Попову прије 90 година;

-Жарковићи (2 куће) из Г. Храсна, прије 25 година.

-Комади (1 кућа) из Г Храсна, прије 25 година. Сви славе Јовањдан.

-Елезовићи (2 куће) муслимани;

-Дутине православци и:

-Џунозе Мухамеданци једно су братство. Они су из Глеђеваца из Мркаља. Дутине су дошли прије 100 год. Дутине славе Светог Саву.

-Милошевићи (2), с Рђуса у Глеђевцима, а у Глеђевце су дошли из Чавша прије 60 година. Славе Јовањ–дан.

-Шкорићи су с Банчића, прије 30 година, а на Банчиће из Дубрава с Рјечица, а у Рјечице из Слипчића (мостарски срез). Слави Јовањдан.

-Јањићи (3 куће) су c Ранковаца, прије 30 година на Ранковце с Банчића. Слави Ђурђевдан.

-Богдановићи (3 куће) с Ранковаца, прије 45 година, а у Ранковце је доселио с Банчића. Слави Ђурђевдан.

ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.