Порекло становништва насеља Вела Међа, општина Требиње – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, земље и воде.
Село је при западним странама обронака Братагоша. Куће су се прилично дигле у страну а има их с обје стране жељезничке пруге.
Пије се само кишница из многобројних приватних и заједничких чатрња (око 35).
Село, има довољно ораће земље, и сва се налази у пољу испод села и с обје стране ријеке. Највећи су и најбољи комади: Зарјече, Куљенуше, Хаси, Јаме и Камени. Земље су изврсне родности, али због блата обично се на вријеме или не узоре или плод отме у јесен вода. Обично сију: кукуруз, сијерак, просо и грах. Сељани су већином своји, али их има који још раде и агинске земље, на коју дају ½ или 1/3 хака. У испашама и шумама село врло оскудно.
Тип села и старине.
Село је збијеног типа без махала и без чопора. Обични је размак између кућа 5 до 40 метара. У селу живе: Оберани 7 к., Лакићи 6 к., Цурићи 6 к., Бендери 10 к., Соколи 7 к., Папац 1 к., Вукаси 3 к. и Мерџан 1 к. Свега дакле 41 кућа.
Планине нити је кад село ималo нити је сада има. Сељаци обично дају своје браве другоме који има планину. Стаја у брду имаду само неколико њих. O имену села не постоји у народу прича, већ се само неки домишљају, да је село име стекло од многих подзида и дуварина које зову медом.
У селу има мало старина. Врло је стара црква, која је обновљена у 19–ом вијеку. Више села с јужне стране једну главицу зову Градином; за њу није везано никакво предање. Под селом имају 2 грчке плоче, а још има и турско гробље. Има прича како су негдје поробљена Веља Села близу Турковића и Дољани ниже Побрђа и како су исти становници доцније засновали Вељу Међу. Али је ово веле, било врло давно. Старину његову између осталог доказују и многе давно изумрле или расељене пороцице чијих „ометишта“ (кућа, врта и чатрња) има у селу. Све су биле муслиманске породице: Бехмени, Страњаци, Сарајлићи, Пузићи, Мехмедбашићи, Басарићи, Бојићи, од којих су и Кудре у Габели. Још се прича и за Кораће чији су потомци Морићи у Бурмазима и Бан, изум ‘лу породицу Кулаше на Војевићима и Маруне од којих је Пухо и Тунчини.
Порекло становништва.
И данашње католичко становништво већином је старо и непознатог поријекла.
-Оберани, Соколи и Вукаси (17), у селу сви једно братство, потичу од старе породице у селу зване Богдан. За даљу прошлост ништа не причају. С истима су ред и Густини на Зелениковцу у столачком котару, а Сокола има у Оскорушју у Далмацији. Богдана има на Зелениковцу столачки котар и у Глумини.
-Лакићима (6 к.) се такође не може дознати за поријекло и држе их за врло старе.
-Цурићи (6 к.) су по једнима из Глумине у Г. Храсну, по другима из Сливна у Далмацији јер их има тамо, али већина их тврди да су и они у Сливну од ових из В. Међе као и они у Глумини, а да им је старина у В. Међи. Исто тако доказују и за:
-Бендере да су из Дубрава, а они тврде да су они у Дубравама отишли из В. Међе гдје им је старина.
-Попац је старином из Риђана у Црној Гори, одакле су три брата због крви врло давно побјегли и сјестили се на Мишљен, а отолен опет због крви један предигао у Вељу Међу и то давно прије 200 г. Из В. Међе расељавали су се по Г. Храсну и Бурмазима, гдје их има више кућа.
-Мерџан је са Загорца (?) код Требиња, доселио још у осамнаестом вијеку. Мерџана има у Габели.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)