Порекло становништва насеља Рапти Бобани, општина Требиње – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
У нахији Бобанима, у брдском крају с лијеве стране Требишњице с висином од 360 метара. Село је у дубокој вали, опасаној са свих страна брдима и главицама. Куће су се повиле готово у полукругу око оне вале у присоју.
Нема живе воде него је кишница у чатрњама и локвама.
Земље и шуме.
Немају довољно ораће земље, већина је земље под селом, одмах до кућа, и даље од села. У Прибјеновићима и у Дебелом Лугу. Испаше су свуд око села по главицама.
Тип села.
Село доста збијеног типа. Куће су се повиле око ораћих земаља у полукругу. Обични је размак између појединих кућа 40—60 м., а у сродничким чопорићима и куће су ближе 10–20 метара.
Село је врло давно имало стаје у Турици, па им притисли Ресулбеговићи прије 180 година. Данас немају ни стаја ни планине.
Старине у селу.
Од старина у овом селу има: Грчко Гробље са 15 стећака код сеоске цркве, неки су узидани у зид око цркве и у саму цркву; а затим Градина, од које су сачуване саме зидине. На истом мјесту прије 200 и више година ту је стајала стража сењских ускока. И на Ћетковој Градини има такође широких зидина, у сушицу зиданих. Не зна се кад су зидане ни ко их је зидао. На Поду код Радовањ Долине има једна гомила, а ту се налазе и остаци земљаног посуђа – лончине. На граници рапћанског, лучничког и диклићског худута има једно старо селиште и зову га Прибјеновићи. Нити се зна ко је ни кад је ту живио нити кад је опустјело. У Дебелом Лугу а уз Мељави До имају неке омеђине и ту су, веле, некад живјели Ђуричићи. Од породица које су некад живјеле спомињу ове: Митриновићи су православне вјере па су неки одселили у Дријењане у Попову, а други у Љубиње прије 70 година гдје и сад живе Муслимани. Јахију је давно истјерао Гребо, али се не зна куда је отишао, а Гребо је одселио у Љубиње прије 90 година, и тамо их има.
Порекло становништва.
У селу има породица којима се не зна за поријекло а то су:
-Кардуми, Бијеле и Макитан свега 7 кућа. Сви су једно „тијесто“ и држе их за старосједиоце. Њихова рода има у Мостару куд су давно отишли. Славе Ђурђевдан.
-Ђуричићи 3 куће. Њихову старину доводе из Лисине, старог селишта између Жакова и Туља. Врло давно прешли су из Лисине у кућетине у Мељавом Долу, а одатле још у првој половини 18ог вијека у Рапти на Дучину Вртину. Ђуричиће држе за једну од најстаријих породица у Бобанима. Од њихова су рода у раније доба бивали кнезови у Бобанима. Њихове породице има у Сарајеву, Невесињу, Мостару и Никшићу, куд су се размилили у 19–ом вијеку. Славе Јовањдан.
-Бокуни, 3 куће. Они су старином из Чопица у Бобанима, па су предизали у Жабицу у срезу љубињском а из Жабице предак им је прешао прије 150 год. на Гребину земљу у Рапти. Славе Ђурђевдан.
-Вујић 1 кућа. Његова је старина у Драчеву у Попову. Држе да су једно племе са тамошњим Бубама, Бискупима и Красојевићима. И њихов је предак давно дошао у Рапти, како мисле прије 150 година. Вујића има у Габели и Београду у Србији, куд су отишли прије 50–70 год. Слави Јовањдан.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)