Порекло презимена, село Јасеница (Чапљина)

Порекло становништва насеља Јасеница, општина Чапљина – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и воде.

У нахији Бобанима, а у крају што га зову Дебели Луг, с лијеве стране Требишњице, а у подножју Оштрог Брда. Висина око 270 м.

У селу нема живе воде, већ је кишница у чатрњама и у локви. У сели има само 1 чатрња, и даље поред старог пута која се зове Оргуша. Уз Оргушу имају још неколике друге чатрње крај карванског пута а у размаку од по сахата, које је градила, веле, нека дјевојка из Стоца као задужбину. У селу има и локва коју зову Јасеница,у Долу Јасеници.

Земље и шуме.

Радне земље врло мало и та је јако разбацана у малим доловима. Испаше има доста само је врло кршевита, а има и шуме од лиснатог дрвећа. Испаше су по брдима и главицама југозападно од села.

Тип села.

Јесеница се дијели у три групе кућа и то:

1) Јасеница и ту живе Милаковићи 3 к. и Ружић 1 к.; други чопор је у дну дола и ту живе Влачићи 3 к. и Гојшина 1 к.; Макљеновац и Зец 2 к. У Јасеници има свега 10 кућа.

Старине у селу.

Од остатака из старине имамо:

1) Грчко Гробље. У данашњем сеоском гробљу налази се 7–8 обичних поклопница без стећака.

2) Село зову неке старе омеђине у близини Јасенице. Ту имају само неке обзидине у сушици. За ово селиште прича се само, да су у њему прије живјели Милаковићи, а прије 200 гоцина да су га напустили и засновали насеље на Прловитој Влаци гдје и сад живе.

3) Думнице. Још старије селиште од Села било је у селишту Думницама, гдје су негда живјели Милаковићи, па су потом прешли у „Село“ а из села у данашње насеље.

Порекло становништва.

У селу су живјели Черечине, па су отишли прије 130 година у Драчево у Попову, гдје их и данас има. Даље се знаде да су по неко вријеме живјели:

-Басори и Колак. Има и данас у селу Басорево гумно. Колаци су предигли у Шуму у село Хум, гдје и сад живе.

-Милаковићи (3 куће) и;

-Зечеви (5 кућа) једно су братство и врло су стари. О њима се прича само то да су се најприје звали Бошковићи и да су стали у Думницама гдје има старих омеђина у селу. Иза тога су предигли у Село. По прилици прије 200 година један Милак је прешао и настанио се на Прловиту Влаку, гдје и сад живе његови потомци, а други се настанио у Макљеновцу чији се потомци зову: Зецовима. Неки им је предак још у 18 в. отишао у Мостар и тамо их и сад има, а било их је и у Дубровнику. И Димитрије Милаковић писац историје Црне Горе Од ових је Милаковића. Старину ове породице доказује и то, што је имала свагда своје земље. Милаковићи и Зецови славе Јовањдан, 7 јануара.

-Влачићи 3 куће. Они су старином из Риђана код Никшића. Прије су били у Подгливљу. Из Подгљивља прешао је прије 150 година Станиша у Полице, а Митра, Лазара и Шћепана довела баба собом у Черечина у Јасеницу прије 95 год. због тога неки и сад Влачиће зову „Черечинама“. Влачића има и сад у Полицама, а одакле је један поодавно отишао у Метковиће те му потомци и сад тамо живе. Влачићи славе Јовањдан.

-Гојшина 1 кућа; прешао је из оближњег села Гојшина прије 80 година на Хаџибарјамовића читлук. Слави Томиндан.

-Ружић 1 кућа. Он је из Тврдоша од тамошњих Ружића, а удомазетио се у Милаковића прије 20 год. Слави Јовањдан.

ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.