Порекло становништва насеља Беленићи, општина Требиње – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Западно од Горогаша, сличног положаја. Има један сталан извор, а осим тога свака кућа има чатрњу с кишницом.
Земље и шуме.
Зиратна земља већином је близу села. Има испаша и најудаљенија су од села мјеста пола сахата. У сваког је домаћина властита земља.
Тип села.
Село се дијели на двије махале, које раставља Спасово Брдо (брежуљак). Куће су у махалама у близини једна друге и без икаква реда, једна на ниже а друга на више. Цијело је село год. 1895. бројало 26 кућа.
Остали подаци о селу.
Сви су становници по вјери римокатолици јужног нарјечја. Свака кућа има своју стају, и ове нису далеко једна од друге. Највећи размак је четврт сахата, а од села су удаљене сахат и по.
Село нема своје планине, већ дају „на млијеко“. Име селу Беленнћи долази од Белене, човјека који се у овом мјесту негда настанио. Од њега данас нема нико овдје.
Поpeкло становништва.
Најстарија породица данас је:
-Дадића. Не зна се окле су.
-Пркут је имао презиме Дадић, а прозван је тако, што је негдје у друштву метнуо своју торбу за се, у којој је био хљеб хотећи свој хљеб заштедити, кад је било при ручку и из подруге назва га друштво Пркут, које му касније као право презиме поста.
-Кречак се доселио из Чешљара, из села истог среза.
-Џамоња се доселио из Кијева Дола, далеко један сат.
-Зека, ово презиме постало је од придјевка. Не зна се одакле су.
Испитивач је записао да сви славе крсна имена, али није навео која су то.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)