Порекло Милутина Мркоњића

28. новембра 2021.

коментара: 2

РОЂЕН: У Београду 23. маја 1942.

ПРЕМИНУО: У Београду 27. новембра 2021.

РОДИТЕЉИ: Отац Петар, мајка Марија

КРСНА СЛАВА: Михољдан

ПОРЕКЛО ПО ОЦУ: Отац рођен у селу Бојна код Глине, на Банији. Старије презиме Мркоња.

РЕКАО О СВОМ ПОРЕКЛУ: Ми Мркоњићи смо пореклом са Баније, али су моји родитељи, отац Петар и мајка Марија, који су били државни службеници, имали кућу у самом центру Београда, у улици Проте Матеје. Стотинак метара од зграде у којој је сада Демократска странка. Ту су живели док није почео рат. Е, онда је отац отишао у партизане, а мајка се, са мном и мојом сестром Надом, склонила у неку кућу у Маринковој бари. Тада је то била дебела периферија Београда. Ја сам се родио 1942. године у кући, а сестра Нада је две године старија. Рат не памтим, али кажу да је било страшно, да су нам куће биле порушене, да нису знали да ли ће се са фронта вратити најближи. После рата смо се вратили у центар града. Прву књигу коју ми је отац дао у руке био је „Kапитал” од Kарла Маркса, а у школи сам био одличан ђак. После рата сиромашно се живело, сећам се да сам прави путер пробао тек негде у осмом разреду! А немате појма како сам био срећан кад смо са кошаркашима почели да путујемо и када сам купио прве чарапе на коцке, односно на ромбоиде. То је био хит! После рата отац је напредовао, био директор фирми, водио је руднике и путовао по свету. (ИЗВОР)

*

Mој отац Петар био је левичар, секретар Бориса Kидрича и штошта друго. Иако радник по образовању, био је вешт, интелигентан и усадио ми је жељу да се образујем. Матурирао сам у четрнаестој гимназији, пешице ишао на Грађевински факултет, који је завршила и моја сестра Нада. Она је била најбољи студент и мало сам се провлачио на њену славу. (ИЗВОР)

СЕСТРА НАДА: Дипломирала је геодезију на Грађевинском факултету. У браку са Светиславом Лучанином има две ћерке. Њена ћерка Наталија Наташа Лучанин остварена као драмски уметник – играла у бројним филмовима, између осталих у култним остварењима Срђана Драгојевића – “Ми нисмо анђели” и “Лепа села лепо горе”.

БИОГРАФИЈА: Дипломирао 1969. године на Грађевинском факултету универзитета у Београду, Одсек за путеве и железнице. У том периоду био и активан спортиста – играо кошарку за КК Раднички и КК Студент.

По завршетку факултета радио је у Бироу за студије и пројектовање железница, а од 1974. године био је руководилац Сектора за пројектовање. Године 1977. запослио се у Центру за истраживање и пројектовање, а његовим спајањем са Саобраћајним институтом постаје његов директор.

Руководио пословима у Габону, Кини, Либији (урадио главни пројекат пруге Мисурата-Брахт-Себха дужине 1.000 километара), изградњом пруге Београд-Бар, подземне железничке станице Вуков споменик у Београду, дао идејни концепт за модернизацију пруга у Србији.

Био је руководилац обнове Србије испред Владе Србије после НАТО бомбардовања 1999. године.

Био је члан СПС и у више мандата посланик, као и министар у два мандата у  Влади Србије.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

    • Živorad

      Све овде наречено о Господину Мркоњићу, може се рећи и о његовој сестри Нади. Имао сам част да је познајем, колеге смо, дуго смо радили у истом државном предузећу за премер Србије (“Геопремер”). Она је радила на врло сложеним фотограметриским пословима премера и израде геодетских планова, ја на терену и у рачунском центру. Технолошки, то је један “производни” ланац у коме смо дуго сарађивали. Нада је била сјајан геодетски инжењер, пожељн сарадник, помагала је младе стручњаке да савладају врло комплексне геодетско фотограметријске методе и не баш једноставан фотограметријски хардвер. Али овом приликом желим истаћи да је о своме брату говорила увек са поносом, да је из сваке њене приче могла се створити слика о једној дивној, вредној и надасве поштеној породици. На жалост, због ове проклете епидемије, окупљање нас геодетских пензионера није било ево већ друга година. Са тугом сам одгледао све медијске извештаје, о сахрани њеног брата, да бих се уверио да је колегиница Нада још увек жива, макар и да једва стоји на ногама.
      Дао јој Бог још здравља, нека ужива са својим потомцима , а њеном брату нека је лака земља београдска и вечна слава.