ROĐEN: U Beogradu 23. maja 1942.
PREMINUO: U Beogradu 27. novembra 2021.
RODITELJI: Otac Petar, majka Marija
KRSNA SLAVA: Miholjdan
POREKLO PO OCU: Otac rođen u selu Bojna kod Gline, na Baniji. Starije prezime Mrkonja.
REKAO O SVOM POREKLU:Mi Mrkonjići smo poreklom sa Banije, ali su moji roditelji, otac Petar i majka Marija, koji su bili državni službenici, imali kuću u samom centru Beograda, u ulici Prote Mateje. Stotinak metara od zgrade u kojoj je sada Demokratska stranka. Tu su živeli dok nije počeo rat. E, onda je otac otišao u partizane, a majka se, sa mnom i mojom sestrom Nadom, sklonila u neku kuću u Marinkovoj bari. Tada je to bila debela periferija Beograda. Ja sam se rodio 1942. godine u kući, a sestra Nada je dve godine starija. Rat ne pamtim, ali kažu da je bilo strašno, da su nam kuće bile porušene, da nisu znali da li će se sa fronta vratiti najbliži. Posle rata smo se vratili u centar grada. Prvu knjigu koju mi je otac dao u ruke bio je „Kapital” od Karla Marksa, a u školi sam bio odličan đak. Posle rata siromašno se živelo, sećam se da sam pravi puter probao tek negde u osmom razredu! A nemate pojma kako sam bio srećan kad smo sa košarkašima počeli da putujemo i kada sam kupio prve čarape na kocke, odnosno na romboide. To je bio hit! Posle rata otac je napredovao, bio direktor firmi, vodio je rudnike i putovao po svetu. (IZVOR)
*
Moj otac Petar bio je levičar, sekretar Borisa Kidriča i štošta drugo. Iako radnik po obrazovanju, bio je vešt, inteligentan i usadio mi je želju da se obrazujem. Maturirao sam u četrnaestoj gimnaziji, pešice išao na Građevinski fakultet, koji je završila i moja sestra Nada. Ona je bila najbolji student i malo sam se provlačio na njenu slavu. (IZVOR)
SESTRA NADA: Diplomirala je geodeziju na Građevinskom fakultetu. U braku sa Svetislavom Lučaninom ima dve ćerke. Njena ćerka Natalija Nataša Lučanin ostvarena kao dramski umetnik – igrala u brojnim filmovima, između ostalih u kultnim ostvarenjima Srđana Dragojevića – “Mi nismo anđeli” i “Lepa sela lepo gore”.
BIOGRAFIJA: Diplomirao 1969. godine na Građevinskom fakultetu univerziteta u Beogradu, Odsek za puteve i železnice. U tom periodu bio i aktivan sportista – igrao košarku za KK Radnički i KK Student.
Po završetku fakulteta radio je u Birou za studije i projektovanje železnica, a od 1974. godine bio je rukovodilac Sektora za projektovanje. Godine 1977. zaposlio se u Centru za istraživanje i projektovanje, a njegovim spajanjem sa Saobraćajnim institutom postaje njegov direktor.
Rukovodio poslovima u Gabonu, Kini, Libiji (uradio glavni projekat pruge Misurata-Braht-Sebha dužine 1.000 kilometara), izgradnjom pruge Beograd-Bar, podzemne železničke stanice Vukov spomenik u Beogradu, dao idejni koncept za modernizaciju pruga u Srbiji.
Bio je rukovodilac obnove Srbije ispred Vlade Srbije posle NATO bombardovanja 1999. godine.
Bio je član SPS i u više mandata poslanik, kao i ministar u dva mandata u Vladi Srbije.
30. novembar 2021. u 09:31
Voja
OTIŠAO JE DRUG MRKA A DA NIKOG NIJE IZDAO
https://rs-lat.sputniknews.com/20211127/otisao-je-drug-mrka-a-da-nikoga-nije-izdao-1131987114.html
3. decembar 2021. u 17:42
Živorad
Sve ovde narečeno o Gospodinu Mrkonjiću, može se reći i o njegovoj sestri Nadi. Imao sam čast da je poznajem, kolege smo, dugo smo radili u istom državnom preduzeću za premer Srbije (“Geopremer”). Ona je radila na vrlo složenim fotogrametriskim poslovima premera i izrade geodetskih planova, ja na terenu i u računskom centru. Tehnološki, to je jedan “proizvodni” lanac u kome smo dugo sarađivali. Nada je bila sjajan geodetski inženjer, poželjn saradnik, pomagala je mlade stručnjake da savladaju vrlo kompleksne geodetsko fotogrametrijske metode i ne baš jednostavan fotogrametrijski hardver. Ali ovom prilikom želim istaći da je o svome bratu govorila uvek sa ponosom, da je iz svake njene priče mogla se stvoriti slika o jednoj divnoj, vrednoj i nadasve poštenoj porodici. Na žalost, zbog ove proklete epidemije, okupljanje nas geodetskih penzionera nije bilo evo već druga godina. Sa tugom sam odgledao sve medijske izveštaje, o sahrani njenog brata, da bih se uverio da je koleginica Nada još uvek živa, makar i da jedva stoji na nogama.
Dao joj Bog još zdravlja, neka uživa sa svojim potomcima , a njenom bratu neka je laka zemlja beogradska i večna slava.