Заборављене српске грађанске породице – браћа Сокићи из Ивањице

11. новембра 2021.

коментара: 0

ПИШЕ: Милош Тимотијевић

Велики дисконтинуитети који прате прошлост српског народа могу се анализирати на много поља. Један од најпогубнијих ломова био је прекид развоја српске грађанске елите која је обликовала и водила цело друштва. Међу најизразитијим примерима породица које су скоро па потпуно заборављене су и браћа Сокићи, новинари, директори и власници листа „Правда” из Београда, а који су пореклом из Ивањице.

Породица Сокић доселила се са Кушића на Јавору у Ивањицу. Потичу из Вилова код Нове Вароши и славе Свете Врачеве. Према усменом предњу потичу од Матијевића из Херцеговине. Њихова прамајка Сока, по којој носе презиме, пребегла је у Стари Влах јер је „убила Турчина”, што је један од честих мотива у породичним традицијама којим се објашњавају разлози себе.

Милован Сокић који је живео у Ивањици отворио је кафану „Јавор”. Био је члан Напредне странке и народни посланик. Иако противник радикала, Милован није поводом Ивањданског атентатана на Милана Обреновића из 1899. хтео да сведочи против проте Милана Ђурића, већ је изјавио да је био код њега у Ивањици када је покушано убиство краља.

Милован Сокић се после смрти супруге и деце из првог брака оженио Јевросимом Јелом Пурић (1869-1959), рођеном сестром пуковника Душана Пурића (1873-1914). Милован и Јела имали су десеторо деце, седам синова и три кћери. Већина њихове деце бавила се новинарством.

Љубица Цуца Сокић

Најстарији и најпознатији син Манојло Сокић (1887-1941) основну школу завршава у Ивањици, пет разреда гимназије у Чачку, шести у Крагујевцу, седми и осми у Београду. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. На студијама у Берлину и Минхену борави 1911. и 1912. где се осим изучавања новинарства интересовао и за позоришну уметност. Од 1904. почео је да се бави новинарством као сарадник „Правде”, да би од 1906. до 1911. сарађивао са „Београдским новинама” и „Штампом”. Уредник је „Пијемонта” 1911, да би 1912. постао директор и власник „Правде” која излази и на Солунском фронту, па све до 1941. На почетку студија ступа у Напредњачку странку. После Првог светског рата постаје члан Демократске странке. До укидања парламентризма 1929. редовно је биран за народног посланика у Чачанском округу на листи Демократске странке. Његова ћерка је Љубица Цуца Сокић (1914-2009), сликарка и члан САНУ.

Ружица Сокић (1934-2013)

Михајло Сокић (1889-1968) био је шумарски инжењер, Петар Сокић (1893-1964) трговац (његова ћерка је глумица Ружица Сокић), Милић Сокић (1896-1946) био је грађевински инжењер. Тројица најмлађе браће кренули су стопама најстаријег брата и постали су новинари. Милоје Сокић (1897-1963) је уређивао „Американски Србобран” у емиграцији.

Момчило Сокић (1898-1977) основну школу завршава у Ивањици, шест разреда гимназије у Чачку, остатак у Београду. Права студира на универзитетима у Београду и Паризу. По завршетку студија полаже адвокатски испит и отвара канцеларију у Београду. Од 1923. бави се новинарством, уредник је „Правде” која је у власништву његовог брата Манојла. На изборима 1935. изабран на листи ЈНС у Бугојанском срезу, потом прелази у Демократску странку. Дамјан Сокић (1903-1986) такође је био новинар. Најстарија кћи Ангелина Сокић (1902-1983) удала се у богат крагујевачку породицу Бојаџић Павловић која је имала циглану, пекару, локалне руднике угља, средња ћерка Борка (1906-1923) умрла је пре пунолетства, а најмлађа Магдалена Лена (1910-1993), која је и десето по реду дете Милована и Јеле, удала се за хемичара Вукића Мићовића (1896-1981), касније ректора Београдског универзитета и академика светског угледа.

Иако током Другог светског рата нису били отворени колаборанти, попут неких других новинара и власника дневних листова, Сокићи су као припадници грађанске класе и капиталисти по одлуци нове комунистичке власти „развлашћени”, поделивши судбину друштвеног слоја којем су припадали. Данас је породица Сокић пала у заборав, нарочито у старом завичају, тако да није једноставно ни у најопштијим цртама реконструисати њихов животопис.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.