Родословне занимљивости – Генеалогија и родословље у службене сврхе

17. август 2021.

коментара: 1

Родослов

У архивској грађи насталој радом јавних служби и цркви у Шиду налази се релативно велик број родослова.

Ови родослови, или како их називају њихови аутори „родословља“ и „генеалогије“, прављени су за разне сврхе: склапање бракова између младенаца сумњивих међусобних односа, утврђивање наследника у случају неке оставине, подаци о породици која се пресељава у друго место итд. Писани су на српском и латинском језику.

У складу са сврхом израде родослова, њих данас проналазимо у архивској грађи Шидској властелинства које је било администрација спахијске управе у Шиду, затим у архиви Краљевског котарског, односно Среског, суда у Шиду, у архиви јавног бележника и у архиви Српске православне црквене општине.

Родослови су најчешће, али не увек, потписани од стране аутора и оверени печатом а све у циљу потврђивања истинитости навода. Занимљиво да су свештеници у неким примерима наводили податке којих данас нема у сачуваним матичним књигама што упућује на податак да су постојали домовни протоколи за 18. и 19. век а који до данас нису сачувани.

Родослов породице Драгин, 1791. г.
Родослов породице Ћосић, 1825. г.
Родослов породице Панић, 1831. г.
Родослов породице Благојевић, 1877. г.
Родослов породице Крсмановић, 1885. г.
Потомци Николе Одаловића, 1907. г.
Наследници Васе Црепулића, 1931. г.
Avatar photo

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. 18. август 2021. у 14:03

    Милан

    Увијек ме позитивно изненаде чланци г. Сремца. Увијек нешто занимљиво, хвала г. Радоване!

    Одговори