Миливој Мауковић је рођен 13. септембра 1851. године у породици шидског кројача Христифора и Катарине рођене Форишковић. Миливој је уписао ликовну академију у Минхену 1877. године. Годину дана је био стипендиста Марије Трандафил. Током 1879-1880. године живео је у Новом Саду бавећи се илустраторским послом. Вратио се у Шид 1881. године где је отворио своју књижару и штампарију и издавао илустровани шаљиви лист „Ђаволан“. Убрзо после изласка другог броја Миливој Мауковић је умро од туберкулозе 1881. године. Оставио је велики број објављених карикатура и цртежа, илустрација и нацрта за заглавља и корице разних публикација и часописа. Бавио се политичком карикатуром и друштвеном сатиром. Сматра се за оснивача српског стрипа.
Презиме Мауковић се у Шиду први пут помиње у попису приложника храму Светог оца Николаја у Шиду из 1733. године, где је записан прилог Јована Мауковића.
У пописима Шида из 1745. и 1746. помиње се Ђорђије Мауковић, 1750. године Лазар Мауковић шидски кнез, а 1758. године у Шиду се помињу четири породичне старешине односно четири дома Мауковића: Нићета, Јоксим, Арсеније и Кирил Ћира. Син Ђорђија Мауковића, Стефан (рођен у Ердуту око 1725. године) био је дугогодишњи свештеник у Шиду (1749-1782).
Већ крајем 18. века породица Кирила Мауковића, односно његовог сина Петра (1765-1802), истакла се као богатија, вероватно захваљујући занату и трговини. Са супругом аном, Петар је имао ћерку Софију (1791) удату 1809. Године за Јована Кроновића из Вуковара, и сина Михаила (1799-1854). Михаил Мауковић (1799-1854) био је шнајдер. Оженио се 1822. године Јулијаном Петровић (1799-1876) из Осијека, ћерком Теодора и Саре Петровић. У браку су имали Петра (1822-1894), Христифора (1824-1903), Јована (1827-1881) и Христину (1837-1877).
Најстарији Михаилов син Петар (1822-1894), био је трговац и један од највећих приложника Србском народном училишту шидском. Са супругом Александром рођ. Којички имао је шест ћерки: Јелену, удату за директора Велике српске православне гимназије у Новом Саду Стефана Лазића; Софију, удату за новосадског штампара Јована Адамовића; Милицу, удату за митровачког трговца Георгија Стефановића; Стану, удату за пристава из Винковаца Константина Бошковића, и Зорку удату за адвоката Милана Симуновића.
Михаилова кћерка Христина се удала за шидског економа Јоакима Ацу Шумановића. Јоаким и Христима Шумановић су деда и баба академског сликара Саве Шумановића.
Трећи Михаилов син Христифор, отац Миливоја Мауковића, наставио је шнајдерски занат свог оца да би касније постао књиговођа у Шидској штедионици. Са супругом Катарином рођ. Форишковић (1825–1874) је имао Јулијану (1848-1880), Миливоја (1851-1881), Љубу (1853) удату за Георгија Станишића из Вуковара, Марију (1860) удату за Константина Јанковића из Бачке Паланке, и Софију (1865–1940) удату за месара Исидора Хубера из Шида. Христифор је био дугогодишњи председник Српске православне црквене општине у Шиду.
Венчао се у Моровићу 1877. године Софијом Кнежевић, иначе рођеном у Шиду 1846. године. У браку су имали троје деце: Миленка (1878-1878), Екатерину (1879-1969) и Христифора рођеног као посмрче 1882. године. Екатерина Катинка се удала 1899. године за свршеног богослова Емилијана Јосифовића, житеља митровачког а рођеног у Бољевцима. Екатерина и Емилијан Јосифовић су имали ћерку јединицу Невенку, умрлој у осамнаестој години живота од туберкулозе. У време Независне државе Хрватске Емилијана су, као православног проту у Опатовцу, усташе живог бациле у бунар у дворишту парохијског дома. Након тога се попадија вратила у Шид где је и умрла.
Христифор Мауковић, Миливојев син, се помиње као писар у Хрватској. Није познато када и где је преминуо и да ли је имао потомства.
Кућа Миливоја Мауковића је била у самом центру Шида, преко пута српско православне цркве. Грађена је на трећини плаца породице Шумановић. Кућу је наследила Миливојева сестра Софија Хубер, а касније је продата породици Јанковић.
Миливојев пријатељ протојереј бечкеречки Ђура Страјић (1857-1915) објавио је 1882. године у листу „Јавор“ песму „Споменак Миливоју Мауковићу“.
Коментари (0)