Порекло становништва села Рваши, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово велико село има повољан географски положај. Налази се надомак Скадарског језера и на подједнакој удаљености од Титограда и Цетиња. Од Р. Црнојевића Удаљено је 8 km. Кроз њега пролази пут који везује та три градска насеља. Са њиме село повезују четири крака, и то први до Каруча, дуг 3 km, изграђен 1910, други до Госпоштина (1,8 km), изграђен 1964, трећи до Под уба (1,3 km) изграђен 1966, и четврти до Суводола (1,9 km) изграђен 1967. год. Село захвата угнуте дијелове доњоцеклинске површи која чини шири издигнути дио сјеверозападног обода Скадарског језера. Као агломерација повећег скупа мањих насеобина, стере се на простору нешто дужем од 5 km- од Врања и Леперића до Каруча и од Рвашке стране до Трештеника, широком око 4,5 km. У цјелини посматран овај простор има извјесне обрисе котлинског облика који према Каручу љевкасто излази на Скадарско језеро. Његови средишњи дијелови представљени су заравнима, које се „могу“ назвати (тако их овдје називају) Рвашко поље.
Оне су са свих страна окружене мањим и већим брдима, међу којима се истичу – ка југу Килибарда, ка истоку Црна Главица, Мали и Вељи Трештеник и Везац, са запада Рвашка страна и према сјеверу Врањ и Леперић. Катастарска граница села, пак, почев од Живкове рупе на истоку, иде на запад гребеном Вељег Весца и Малог Трештеника, те даље прелази пут Цетиње – Титоград и избија на Леперић и Царев лаз. Одатле скреће на југозапад и преко Шкурта, Маштроколове главице и Суводола спушта се на Црну главицу, а затим скреће ка истоку на Студену главицу, гдје прелази пут Титоград — Цетиње, па се даље спушта код Лазине и обухвата Килибарду и Каруч, те наставља до Ћајине продоли и избија на Живкове рупе. Тако уоквирен атар села, дуг (СЗ–-ЈИ) 5,5 km и широк (З-И) 1,9 km, захвата површину Од 10,54 km2. Висина села код цркве износи 140 m.
Историјат.
Да су Рваши старо насеље, може се, перед других доказа, закључити и по повољном положају и природним одликама. Преко њих су водили и средњовјековни путеви од приморја према Скадру и Подгорици, а помињу се и y Цетињском љетопису. Дијелови села – Дољани, Угалак и Пипац су били „врло старо насеље и рекао бих”, каже Јовићевић, „да су припадали Пипцу, јер се на Пипцу и данас вице развалине од двије цркве од којих је једна била врло велика”. Овоме он додаје и остатке утврђења – Бабиног града, каквих је још од раног средњег вијека било у овим крајевима.” Према турским дефтерима Рваши су 1521. имали 13 кућа. Готово вијек касније Болица наводи да су имали 18 домова и 40 војника. Међутим, другом половином 17. и првом 18. вијека насеље се попут других доњоцеклинских села, како због турских упада од Подгорице и Жабљака, тако и због сукоба са Бјелицама успорено развијало да би тек новијим насељавањем „негдје од 1770. до 1790. год.“ почело брже и јаче да се развија.5 Године 1865. Рваши су имали 85 д. а 1903. 82. Припадали су цеклинској капетанији, која је 1883. обухватајући Цеклин са 159 д., Метеризе (97), Жупу (188), Дујеву (67), око Ријеке (119) и Додоше (160 д.) имала 790 д., а 1903. Обухватајући Превлаку (50 д.), Бобију (17), Друшиће (185), Дујеву (73), Липовик (12), Шинђон (22), Ријечки град (25), Јанковиће (21), Оћевиће (16), Улиће (46), Цеклин (127) и Ријеку Црнојевића (варош) (108) имала 923 д. Према Јовићевићу, у селу је 1906. год. било 78 д., а према подацима из 1925. било их је 92 са 483 становника. 3атим 1948 (81 :383), 1953 (84 :391), 1961 (85 :365) и 1971 (73 :257). У задња два пописа састав домаћинстава према броју чланова био je: са 1 (11:12), са 2-5 (35:37), са 5-8 (28 :17) и са 8 и више (10:7). Истовремено је састав главних старосно–полних група био прве 144 :89 (ж. 62:38), друге 148:103 (ж. 88 :82) и треће 73:65 (ж. 41:36).
Структура становништва.
А структура мјештана према образовању: без школе их је било 89:58 (ж. 78:45), са четворогодишњом 155 : 134 (ж. 73:78), са осмогодишњом 21:31 (ж. 9 12), са средњом 9 :8 (ж. 1 :4), са вишом 3:1 (ж. 1:0) и квалификованих радника 5:5, а неписмених 50:42 (ж. 47 : 38).
С друге стране, тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (8:3), до 2 ха (25:10), са 2-5 (24:5), са 5-10 (18 : 10), са 10–15 (3 : 10) и са 15 и више ха (6 : 36), односно пољопривредних 40:52, мјешовитих 27 : 10 и непољопривредних 9;11.
У 1953. години 135 активних издржавало _је 249 лица; у пољопривреди 115:235, а са личним примањима било је 7 лица. Тај однос се у наредна два пописа измијенио тако да је активних биЛо 110 105, издржаваних 227 146, у пољопривреди 76 : 88 и 119 : 113, а са личним примањима 28:6.
Тип села.
Релативно велико пространство насељеног дијела атара и његова „разуђена“ конфигурација послужили су као повољна природна основа за формирање читавог низа мањих насеобинских јединица, које морфолошки и функционално чине јединствену сеоску цјелину. Куће су, наиме, разбацане и у поглавито малим групама лоциране на мјестима која су најближа зиратним површинама, тј. ободом, „поља“ и мањих депресија, као и на обронцима мањих узвишења или пониже њих. И мада је у Рвашима 85 кућа разбијено на 20 насељеНих локација које имају своје називе, за насеље се у цјелини не може рећи да је типично разбијено, попут неких цуцких или озриничких села, и то како због мањег растојања између груписаних кућа, тако и због погодније повезаности између њих. Све овдашње патуљасте насеобинске скупине су блиске имовинским комплексима који их углавном раздвајају, тако да их прожимање руралног пејзажа чини мање раштрканим. Ти мањи и већи дијелови насеља cy: Каруч (5 кућа), Доњи Пипац (3), Горњи Пипац (2), Медун (3), Дољани (8), Ковачев до (3), Крњановина (2), Зарлин до (2), Госпоштине (8), Балежан (2), Угалак (8), Ђуканова главица (2), Богданић (2), Суводоли (2), Под главицом (5), Под уба (14), Чиволов бријег (7), Под Шкам (1), На Шкам (2) и Вукотин Крш (4). Средња Удаљеност „заселака“ од средишта села, које се налази y Крњановини (на цести Титоград –– Цетиње), износи око 0,7 km. Све куће у селу су солидно грађене – у камену и кречу; приземних је 33, 48 на изби, и 4 двоспратне. Покривене су тиглом, а са плафонима су7 — дашчаним 25, малтерисаним 52 и без плафона 8. За ово релативно имућно село карактеритично је да је у новије вријеме обновило, преправило или на мјесто старих изградило претежни дио кућа. Тачније, док је у међуратном периоду преправкама било захваћено 18, дотле су у поратном, особито послије 1960. преправке, доградња и изградња обухватиле мање или више готово 60 кућа. У селу су пописана 74 стана са 2729 m2, од којих су 34 из првог, 8 из другог, 27 из трећег и 4 из четвртог периода.
Од њих је 16 било са отвореним огњиштем, 4 са земљаним подом, 61 са електричним освјетљењем и 13 без њега. Према врсти су: 33 једнособна и гарсоњере, 23 двособна, 15 посебних соба и 3 трособна. Сви су били настањени. Настањеност свих станова у првом реду је посљедица повољних прироцних услова, географскбг положаја и саобраћајне повезаности села са недалским градским насељима и Скадарским језером. У Крњановини је аутобуска станица; ту су раније били ханови, а у новије вријеме угоститељски објекти и продавница мјешовите робе од 1957.
Становништво.
У Рвашима су јула 1973. живјела ова домаћинства:
-Јовићевићи (8),
-Костићи (12),
-Газиводе (10),
-Стругари (12),
-Шофранци (24),
-Јанковићи (3),
-Радуновићи (2) и:
-Драгојевићи, Климовићи, Банићевићи и Јаблани (по 1).
На размјештај заселака вршиле су утицај и братственичке групације које су својим увећавањем увећале и број кућа y засеоцима. Такви засеоци су: Под уба, гдје сем 1 домаћинства Газивода живе Шофранци, Госпоштине, гдје је највише Стругара итд. Из села су се послије 1945. иселила 152 становника; највише у Титоград, Цетиње и Р. Црнојевића. Добар дио их повремено долази, поглавито из недалеких градова, посебно преко љета. Дневних миграната је 15. Карактеристично је навести да су у поменуто вријеме y селу била 62 лица која су имала преко 55 год. старостш од њих су 34 пензионери.
Воде.
Што се тиче опскрбе водом, насеље је свакако најприје користило изворе из обалне зоне Скадарског језера, односно са Каруча. Затим су грађени заједнички или братственички ублови, какви су: Рвашки убао, који је заједништво свих братстава сем Костића и Стругара, изграђен 1815. год; такав је и Позови убао, изграђен 1825, док је Костића убао власништво истог братства, а изграђен је 1816. год. Сем њих село има 102 приватне бистијерне од којих су 28 изграђене до 1918. г0д, 11 у периоду 1918–41, а остале послије 1945. Знатан дио њих је мање кубатуре направљене су обично уз кућу па се у њих слива вода са крова.
Богатије куће имају и по двије бистијерне. Једини заселак који нема потребу да прави објекте за воду је Каруч. Њему су у непосредној близини извори – Волачка јама, Каручки студенац и Баљешковица. Иза Каручког крша су и Ђурово и Калуђерово око, који припадају Друшићима. Око ових извора и „ока“ раније су биле рибарске кућице, које су сада y највећем броју напуштене и порушене. Због погодног положаја, добре воле и рибе, на Каручу је владика Петар I почетком прошлог вијека подигао повећу кућу, звану каручка или владичина кула.
Издигнута је на Каручком бријегу, одакле се пружају лијепи видици према језеру. Ту је владика највише боравио преко зиме. Кула је, на жалост, сада запуштена.
Занимање становништва и остали подаци о селу.
Релативно нагле промјене у стандарду села настале су послије увођења електричног освјетљења 1969. године. До јуна 1974. биле су електрифициране још само 4 куће. Тада се само огњиштем служило 9 домаћинстава, огњиштем и обичним шпоретом 21, огњиштем и електричним шпоретом 10, обичним и електричним шпоретом 19, а само електричним 16, фрижидер је имало 30, телевизор 20, радио–пријемник и транзитор 43, грамофон 16 домаћинстава итд. У задње двије деценије веома је потиснуто старо покућство, посебно намјештај за оставу и спавање. Савремене постеље и ормане користи 70 домаћинстава, кауче 40, новија сједишта 72 итд.
Ове промјене су пратећа појава и израз сличних замашних промјена у реновирању и изградњи нових кућа у новијем периоду. Одликује их виднија артикуалција стамбеног простора. Стару, тзв. кућу „изједна” замјењују станови са диференцираним кухињским и другим дијеловима. Увећавањем броја соба, ходника, просторија за оставу и сл. увећана је потреба за њиховим опремањем прикладнијим, савременијим стварима.
Елементи промјене присутни су у вањском изгледу кућа, њиховом алоцирању, прилазима и двориштима. Они су знатно функционалније и љепше обликовани него раније. Ово се нарочито односи на преправљене или наново изграђене тараце и степеништа, њихове ограде, као и на дворишта која попримају одређенију физиономију. Анкетом смо установили, на примјер, да је од 68 дворишта – 48 са површином до 50 m2, 12 од 50 до 100, 6 од 100 до 200 и 2 од 200 до 300 m2, 38 ограђено каменом, а 30 дрвеном или жичаном оградом, од којих је до 1945. год. направљено 20, а послије 48.
На другој страни, за разноврсне дјелатности (ратарство, особито виноградарство, сточарство и раније риболов) потребни су и одговарајући помоћни објекти који су и поред приличног броја кућа на изби били и остали бројни. Још и данас се y избама 25 „двобојних“ кућа спраћа стока, а све такве куће у свом доњем дијелу имају уједно и магацине. Осталих, мањих и већих објеката, за стоку, свиње и живину има 80. Они су највећим дијелом саставни дио ужег или ширег дворишног комплекса, а лоцирани су било посебно или у саставу кућа као њихови продужени, дограђени дијелови. У новијем периоду, напоредо са смањивањем броја ситне стоке, постепено настају појате грађене у сувомеђи и покривене сламом а замјењују их, за крупну стоку, угодније штале. Такође су мјестимично изграђени мањи, махом одвојени објекти за свиње. Супротно овоме, бројне рибарске кућице које су раније биле намијењене за сољење и сушење рибе, углавном преузимане из заједничких цеклинских риболова су запуштене, раскривене и изложене пропадању.
Просторни однос између заселака и имовинских потеса овдје је доста непосредан, тако да се за претежни дио домаћинстава може рећи да им главни дио имања представља окућницу. Ово нарочито важи за дио села од цесте до Пипца, који је највише уравњен. Отуда и релативно велики број домаћинстава са великим окућницама п0д којима је уопште узев око 13 рала оранице, 22 рала ливаде, 38 рала винограда итд. Слично сусједним Друшићима10 и Добрској Жупи и овдје се нижу дуге полигоналне камене ограде око имања и серије подзиданих каскада. Између тих ограда се од главних путевних кракова разграњавају прилазпи путељци према засеоцима, кућама и имањима. Средња удаљеност имања креће се од око 0,5 km за оранице и око 0,8 km за ливаде до око 1,5 km за шуме и брањевине. Најудаљенија имања су y Цеклинском пољу и Одринској гори. Рваши, изузимајући цеклинске риболове, нијесу имали комуницу. Пристранци повише заселака, гдје су углавном испаше и брањевине, су приватно парцелисани и ту и тамо ограђени.
Будући без своје планине и катуна, Рваши су љети давали ситну стоку на чување у Комовима и Морачи, а с јесени, мада знатно мање, y Штитарима и Микулићима. Прије 1941. год. на љетњи издиг стоку је слало око 60 д, а на јесењи око 10. Послије 1945. год. тај број се нагло смањивао тако да данас на први издиг стада са малобројним грлима даје десетак домаћинстава.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)