Порекло презимена, село Ржани До (Цетиње)

18. јул 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Ржани До, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово мало цуцко село налази се ниже пута Цетиње — Грахово, y најнижем дијелу вељоцуцке Удолине, која се паралелно истом путу пружа готово од Ресне ка Бати и даље преко Извора до Трешњева. Смјештено је у два већа дола према којима се од тог пута доста окомито силази. Пружа се од Плата и Градине према Просеном Долу и Дидама. Од Цетиња је удаљено 26, од Котора 45, од Ресне 6 и од Бате 6 km.

Насеље је лоцирано у изразитој крашкој депресији окруженој са свих страна већим и мањим брдским странама. Граница његовог атара на сјеверу почиње код Мргана, тј. од стазе за Градину, па ка југоистоку води преко Доњег Кабаса до Крушкова дола, гдје прелази пут за Ресну, па се одатле спушта и преко Рагодоса, Радашина и Кујавика избија на Срску јаму. Даље се наставља преко коте 1029 m ка сјеверозападу води на Раздоље, а затим преко Дубраве и Папала излази недалеко од стазе за Бату, гдје прелази пут Ресна — Бата, те поред Долова избија на Мрган. Атар је дуг (СЗ-ЈИ) 2,7, широк (CИ—JЗ) око 1,6 km и захвата површину од 4,32 kme. Висина насеља (код цркве) је 640 m.

Историјат.

Испитивањем остатака старих „кућиштина” седишта и топонима, као и насељавања овог дијела Цуца, Ердељановић је поуздано установио да је Ржани До „врло старо село”. О самој старости имена Ржани До говори и то „што се један до, који је на западу (од њега-ПР) зове Овсиски до (и у њему је други крај овог села, Овсине), Просени до, и тако се зове и село, које је y њему”. Та имена су, како разложно и логично закључује Ердељановић, „понајприје могли дати још први српски насељеници, који су запазили погодност сваког од ових долова за поједине од тих врста тада познатих жита, па их y њима и сијали”.

Поред низа топонима влашког поријекла које наведи и тумачи Ердељановић, овдје се среће и још низ таквих који потврђују ту констатацију. „Мислим”, каже Ердељановић, да се са Власима могу довести у везу и називи западно од села: Срски врх („планина“) или Српски врх, Срски до (Српски до), Срска јама (Српска јама) и Срска вода (Српска вода). Пошто Срби сами собом нијесу имали потребе да дају овакве. топографске називе, може се понајприје мислити да су их дали Власи: они од њих који су катуновали у близини старих зећанских Срба, кад су Србима били катуни на овој планини, дали су по тим Србима наведена топографска имена. Наравно и Власи су живећи међу Србима знали добро српски. Према налазу и мишљењу Ковијанића, први помен о Ржаном Долу среће се 1431. године.

Иако жупно и склонито мјесто, Ржани До због малог простора и ограничених прироцних могућности није могао да се развија y веће насеље. Ово упркос томе што је био насељаван досељеницима из Чарађа код Гацка, тј. из Херцеговине, послије њеног пада под Турке 1482. год. Послије привременог задржавања, они су се пресељавали у друге, углавном недалеке крајеве Старе Црне Горе.

Ердељановић је у Ржаном Долу, као већем дијелу истога села, евидентирао 15, а у његовом мањем дијелу, званом Овсине, 5 домова. Према новим пописима село је имало: 1948 (18 д. 87 становника), 1953 (23:104), 1961 (20 : 93), 1971 (16:61). У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (5:4), са 2 (1:1), са 3-5 (6:8), са 6-8 (7:3) и са 8 и више (1:0). Истовремено је састав главних старооно–полних група био: прве 38:19 (ж. 14 : 8), друге 39:30 (ж. 20 : 13) и треће 16 12 (ж. 9 :6).

Структура становништва.

У истим годинама образовна обиљежја мјештана била су: без школе 33:15 (ж. 27:12), са четворогодишњом 31:25 (ж. 7 : 14), са осмогодишњом: 8, са средњом 1:2 и квалификованих радника 0:2, а неписмених је било 26 : 14 (ж. 22 : 11).

С друге стране, структура домаћинстава према величини посједа и изворима дохотка y истом периоду изгледала је овак0: без земље (2 :0), до 2ха (2 1), са 2–5 (0:5)-, са 5-10 (2:2), са 10-15 (1:5) и са 15 и више ћа (13:3), односно пољопривредних 8:8, мјешовитих 10:4 и непољопривредних 2:4.

У 1953. години 36 активних издржавало је 57 лица; у пољопривреди 30:44, а са личним примањима било је 11 мјештана. Тај однос се y наредна два међупописна периода промијенио тако да је активних било 36:19, издржаваних 57:36, у пољопривреди 19 : 15 и 42:33, а са личним примањима 10:6 лица.

Тип села.

И поред тога што се Ржани До налази недалеко од саобраћајнице Цетиње – Чево и близу пута према Грахову, на којима су (у Ресни и Бати) отворени главни опслужни објекти, он се ни у неколико посљедњих деценија због неповољне уже локације и природних услова није могао развити у веће насеље. И за њега су карактеристичне мале и вртачасте, разбацане обрадиве површине и знатна оголиченост околног брдског подручја. Извјесне могућности за подизање кућа пружила су два подвојена дола (истоимени, и Овсине) на чијим су оцједитим пристранцима изграђене. У првоме их је 11, а у другом 5. Све су приземне, 9 је покривено тиглом, 4 сламом и 3 плочама; дашчани плафон имају 9, малтерисани 3 и без плафона су 4 куће. Знатније преправке на кућама вршене су тек у новије вријеме, тако да су у 7 кућа направљене кухиње и собе, на 8 је сламени кров замијењен тигленим, док су 3 куће преуређене на нов начин. Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 300 m. Од пописаних 16 станова 8 их је из првог, 5 из другог, 2 из трећег и 1 из четвртог периода. Земљани под тада је имало 7, а отворено огњиште 11 станова. Према врсти cy: 13 посебних соба, 2 једнособна и 1 двособни. Сви су настањени. И овдје, као и у неким другим, нарочито забитим цуцким селима, у старим приземним кућама на којима нијесу вршене никакве промјене, виде се тешки, сурови услови становања. У некима од њих до недавно су била заједничка станишта људи и стоке. То су „преплоћене“ куће изједна, куће предвојене преплетеним прућем и љесама. У првом дијелу гдје су врата, један или два мања прозора, огњиште и кућне ствари обитавају чељад, док у други, који такорећи „зјапи“ од земље до сљемена, у кишовитом и хладном дијелу године спраћа се стока. Може се претпоставити колика је и каква тјескоба била y таквим кућама у вријеме када је чељади и стоке било неупоредиво више.

Становништво.

У селу су јула 1973. живјели:

-Живковићи (6 д.),

-Марковићи (2),

-Вујадиновићи (1) и:

-Пејовићи (1).

Повремено долазе 4 д. (3 из Котора и 1 из Цетиња). Тамо су подигли нове куће. Послије 1945. год. одавде су се иселила 102 лица; највише у Котор и Цетиње. У Војводини је било колонизовано 9 д., од којих се вратило 8. Раније је у Америку ишло 5 мјештана.

Воде.

Село се водом опскрбљује из 2 убла и 4 бистијерне, од којих је 1 заједничка. Ублови звани Цапе и Зловрћен (оба у главнини села y Ржаном Долу) су стари, док је од бистијерни само 1 изграђена послије рата (1952), а остале раније.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Недостатак електричног освјетљења и крака пута од поменуте цесте, неповољна локација села и исељавање успорили су могуће промјене у стандарду мјештана. И сада 9 д. користи само огњиште, а 6 (укључујући и она што повремено бораве) огњиште и шпорет. Друге кућне ствари код једног броја домаћинстава такође су релативно мало промијењене. Старе ствари, наиме, за потребе огњишта, за оставу фрута, мрса, одјеће и сл. још су у знатној употреби.

На другој страни, за сточарство као основно занимање мјештана биле су неопходне и релативно бројне појате. Грађене су обично сухозидно и покривене сламом. Таквих је сада у селу 18. Горњи, поткровни дио појате са отвором на горњем дијелу листре користи се највише за оставу сијена, овршине и сламе. Раније се, усљед веће насељености, морао користити и за спавање чељади. Ове појате, уколико су дуже, испреграђиване су тако (посебно тамо гдје имају по двоје врата) да се у њима посебно могу смјестити брави и говеда са магарадима, коњима и свињама. Подигнуте су иначе y непосредној близини кућа. У њиховом кругу и око кућа су дворишта чије површине због конфигурације терена више–мање нијесу довољно одређене, па ни ограђене као у многим другим селима. Пошто су куће најчешће смјештене близу обрадивих дијелова имовине, то су и њихове главнице y ствари окућнице. Остали дијелови су углавном разбацани, тако да је средња удаљеност ораница и ливада око 1,2 km, а пасишта, шуме и брањевине око 2.km. Село иначе није имало своју планину нити је стоку сезонски давало другима на чување.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.