Порекло становништва села Смоковци, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово љуботињско село налази се на старом путу од Дубове према Доњим Селима, од првог села је удаљено око 1 km, Односно од пута Кошћеле – средиште љуботиња око 4 km. Преко њега се даље, тзв. млинском улицом, иде до млинова у Посељанима, од Смоковаца удаљених око 4 km. Насеље се развило у уздужној неравној вали, дугој око 400 m, која се пружа сјеверно од Свињштика, а окружена је мањим брдима — Грбочем, Шибиоником, Маркочем и Петановијем брдом. Ова брда је: благо затварају са свих страна, осим са источне, према којој преко Пелинског ждријела води пут за Доња Села. Крчаницима је такође повезано са Ријеком Црнојевића и Трновом. Од прве је Удаљено 4, а од Цетиња 17 km. Природне одлике средине и извјесна заклоњеност села од саобраћајница били су разлог што се оно, попут всусједних, није могло развити y веће насеље. Атар му има поглавито брдска обиљежја. Његова граница, почев са сјевероистока, води од Веље греде на југ – гребеном Средње стране, Троје Рога и Дебеле плоче, одакле преко Рапа Шабанових и Дреновог бријега до Доње скале скреће на запад, па затим повија источно од Троскотљивца те скрећући на сјевер преко Мркоча и Љемоње избија на Вељу греду. Тако уоквирен атар је (CИ-JЗ) дуг 2,2 и широк (СЗ-ЈИ) 1,4 km и захвата површину од 2,9 km2. Насеље се (код цркве) налази на висини од 410 m.
Историјат.
Према поменима и називу становништва које је на територији села живјело прије досељења предака данашњег становништва, као и према, свакако старим, топонимима (ПлеМера, Шибионик, Грбоч и др.), може се констатовати да су Смоковци старо насеље. Јовићевић је, наиме, установио да cy се „данашњи становници у Смоковцима, доселили негдје у доба Ивана Црнојевића, и тада су овдје затекли Лешоњане . . .” Сам назив села потиче од мјеста Бијеле Смокве у Паштровићима, одакле су старином данашњи становници села“.
По дефтерима из 1521. и 1923. године, село је имало 18 кућа. Касније, све до почетка овог вијека, недостају ма какви статистички подаци о њему. Године 1906. Село је имало 13 домова. А затим: 1948 (14 д. :55 становника), 1953 (14:42), 1961 (12:26) и 1971 (8:27). Састав домаћинстава према броуј чланова у задња два пописабио је: са 1 (5:1), са 2 (2:2), са 3-5 (5:4) и са 5 и више (0 : 1). Истовремено је састав главних старосно–полних група био: прве 4 : 10 (ж. 3:6), друге 11:8 (ж. 6:6) и треће 11 :9 (ж. 7 :7).
Структура становништва.
А према образовним обиљежјима, мјештани су били без школе 13:13 (ж. 11 : 9), са четворогодишњом 7 : 9 (ж. 6 : 3) и са осмогодишњом 2 :2 (ж. 1 :2), а неписмених је било 12:11 (ж. 11:9).
С друге стране, тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (1 :0), до 2 ха (1:7), са 2–5 (4:0), са 5–10 (4 : 1) и са 10-15 ха (2 :0), односно пољопривредних 9:2, мјешовитих 2:1 и непољопривредних 1:5.
У 1953. години 18 активних издржавало је 19 лица; y пољопривреди 17 : 18, а са личним примањима било је 5. У наредна два пописа тај однос се измијенио овако: активних је било 14:5, издржаваних 19:16; у пољопривреди 11:4 и 8:6, а са личним примањима 3:6 лица.
Тип села.
Излаз села према Р. Црнојевића и посебно према љуботињском мјесном средишту је знатно побољшан послије пробијања колског пута од Дубове (дужине 1,5 km) 1968. год. Овим краком оно се сада везује за пут према Цетињу на једној и P. Црнојевића и Јадранској магистрали (преко Црмнице), на другој страни.
Топографски елементи за овако мало насеље као што су Смоковци су релативно повољни. Куће су при вали размјештене на нижим присојним и осојним обронцима Шибионика и Маркоча. Има их 9, и то 2 приземне, а 7 на изби. Све су под тиглом; дашчани плафон имају 3, малтерисани 3 и без плафона су 3 куће. Пописане су као 8 станова, од којих су 7 из првог и 1 и другог периода. Са отвореним огњиштем је 6, са земаљним подом 1. Према врсти су: 6 једнособних, 1 трособни и 1 посебна соба; сви су, осим једног који се сезонски користи, били стално настањени.
Становништво.
У селу су августа 1973. живјели:
-Ивановићи (5),
-Ракчевићи (4) и:
-Злотворовићи (1 д.).
Послије 1945. у Војводини су колонизована 4 д., а укупно је исељено 27 становника, од којих повремено (из Цетиња, Титограда и Котора) долази 11. Раније је у Америку ишло 7 мјештана. Од укупно 17 мјештана 7 их је било са преко 55 година старости.
Воде.
Село се водом снабдијева из 4 бистијерне, од којих су 3 заједничке (зване Смоковачке бистијерне) и 1 приватна. Прве су једна поред друге и налазе се ка истоку — „на Ждријелу села”.
Занимање становништва и остали подаци о селу.
Електрично освјетљење допрло је до села тек 1973. год., тако да је y односно вријеме било уведено само у једну кућу. Тада се огњиштем служило 1 д., њиме и шпоретом 6 и само шпоретом 2. У унутрашњој опреми кућа промјене су углавном половичне. Поред старих ствари које су се претежно задржале у кухињском дијелу куће (прибор за огњиште, ручно рађене столице, ладице за оставу посуђа, тзв. сканцијере, кашуни или скриње и др.) заступљене су и новије – за спавање и оставу одјеће, поготову y собама.
У вањском изгледу куће y основи су се задржале старинске црте, карактеристичне и за остала љуботињска и црмничка села. Тараце, степеништа, тријемови, нешто мања врата и отвори на избама и сл. Битна су одлика предњег плана кућа. Испред свих кућа су дворишта, овдје унеколико већа, јер су куће мање–више подвојене. У њиховом ширем захвату су помоћни објекти, намијењени стоци, свињама и живини, док се избе у новије вријеме више користе за оставу пољопривредног инвентара, фрута и пића. Пониже кућа су окућнице које су усљед експозиције и благих климатских утицаја са Скадарског језера погодне за винову лозу и поврће. Оне су уједно и главне оранице, сада највећма јалове, јер су заливађене, док су пасишта, шуме и брањевине удаљени – размјештени по околним брдовитим дијеловима атара. У њима су раније, док су се држале козе, били листобери. Основа развијеног сточарства била је „планина“ Свињштик, која је од давнина приватно удионичена. Користе је од времена Ивана Црнојевића, који им је дао на поклон.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)