Порекло презимена, село Шинђон (Цетиње)

19. јула 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Шинђон, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налази се недалеко од Ријеке Црнојевића, поред пута према Титограду. Од Титограда је удаљен 27, Од Цетиња 17 и Од Ријеке Црнојевића 1 km. Топографски је лоциран на лијевој уздигнутој и омањој долинској „висоравни“ Ријеке Црнојевића, која чини подножни дио брда Пуса, а захвата простор између Шаника и Црне главице.

Насеље је окренуто према истоку и размјештено на релативно малој површини – било при страни брда, било на омањим бријеговима који се доста стрмо спуштају према ријеци. Граница атара са сјевера почиње од Купљенове стране па води гребеном Козица и спушта се повише Граба, гдје прелази пут Титоград – Цетиње; одатле се наставља ријеком до Улова па прелази пут Цетиње – Титоград и преко Водичке стране и Мостова, обухватајући Сепишта избија на Ждријело, а затим гребеном Пуса и преко Жуте греде излази на Купљенову страну. У том оквиру атар је дуг (С–Ј) 1,7 и широк (З–И) 1,7 km, те захвата површину од 2,97 km2. Средина насеља је на висини Од 80 m.

Историјат.

Судећи по самом називу села (који на албанском значи Св. Јован), може се претпоставити да његови замеци потичу из средњег вијека, када су заједно са Зећанима и Арбанаси овуда изгонили стоку. На такав закључак упућују и чињенице да y овим крајевима налазимо неколико топонима везаних за Арбанасе. Овоме ваља додати и овдашњи назив Селишта, за која Јовићевић каже да су врло стара; кућице су ту сухомеђе, мало је клачних, а растурене су по странама и валама. Овима је припадало, без сумње и село Шпури, које се спуштало до више данашњег Шинђона. У Шпурама се налази старински убао . . . Ту је и једна клачна кућа, од које су зидине добро очуване . .. Ту се ископавају неки новци са написом с једне стране Dаlма et. Alban, а с друге је грб св. Марка. Мада у турским дефтерима није посебно пописано, може се, због невелике удаљености Од Шинђона до тадашњег „села“ Арбанаса, претпоставити да је пописано y склопу овог другог.

Новије насељавање села било је средином 18. вијека, односно послије истраге потурица. Тада Цеклињани захватају десну страну долине Ријеке Црнојевића и Шинђон с лијеве стране, те издијелише земљиште и стадоше са стоком слазити на зимовиште, а доцније се стално населише на Ријечком граду, Шинђону, Липовику, Ријечанима, Дујеви и Гагошима. Својом локацијом, близином и непосредним везама са насељем Р. Црнојевића, село се у ствари заједно са сусједним мањим насељима уклапа y географски положај ријечке околине, тако да га Јовићевић с разлогом и територијално укључује y њу. По њему оно је 1906. године имало 15 домова. До 1925. увећало се за још 6 и имало 108 становника, а затим: 1948 (16 : 79), 1953 (18:96), 1961 (22:87) и 1971 (16:68).

Због приградског положаја и поменуте комуникације која кроз село пролази, овдашње становништво је, за разлику од бројних других села, унеколико више везано за село. Тако је, на примјер, према попису од 1971. год. од рођења y селу становало 50 лица, док се 14 доселило из исте, а 4 из других општина Црне Горе. Досељеници су: 15 из сеоских, 2 из мјешовитих и 1 из градских насеља. Од њих се 8 доселило прије 1945, а остали послије те године. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (6:4), са 2 (3:0), са 3–5 (4:9) и са преко 5 (9:3). Истовремено је састав главних старосно–полних група био прве 40:30 (ж. 20 : 18), друге 37:28 (ж. 19 : 16) и треће 10 : 10 ( 7 : 5).

Структура становништва.

Уједно су образовна обиљежја мјештана била: без школе 20 : 14 (ж. 14 :11), са четворогодишњом 40:20 (ж. 20 : 12), са осмогодишњом 2 :12 (ж. 0 :6}, са средњом 5 :4 (ж. 0 :1), са вишом 0 :1 и квалификованих радника 1 : 3 (ж. 0 : 1), а неписмених 15 : 11 (ж. 14 : 8) лица.

С друге стране, тада је структура домаћинстава према величини посједа била таква да их је без земље било 5 : 1, до 2 hа 12 : 13, .ca 2—5 (2 :2), са 10–15 (2 :0) и са преко 15 hа (1 :0).

У 1953. гoдини 26 активних издржавало је 67 лица; у пољопривреди 20 : 31, a са личним примањима било је 3. У сљедећа два пописа тај Однос је био активних 26 :28, издржаваних 49 :36; y пољопривреди 14: 19 и 8 :14, а са личним примањима 11:4 лица. Сви запослени (11) раде ван овог насеља, тачније y Ријеци Црнојевића.

Тип села.

И овом чињеницом се објашњава повољан приградски положај села. Њему у првом реду погодује то што кроз њега, дијелећи га на два блиска дијела, пролази поменути пут, с једне, и близина пловног тока P. Црнојевића ка Скадарском језеру, с друге стране. Сами локални топографски чиниоци, међутим, ограничили су његов већи развитак, тако да се број кућа у њему одавно није знатније мијењао. Већи дио њих је подигнут током прошлог вијека. Сада их је укупно 19, од којих 13 приземних, 5 на изби и 1 двоспратна. У периоду 1941–45. двије куће су биле спаљене, а затим обновљене. Све су покривене тиглом; дашчани плафон има 6, а малтерисани 13 кућа. У селу је пописано 16 станова са 750 m2, Од којих су 9 из првог периода, 2 из другог, 3 из трећег 2 из четвртог. Само је 1 имао отворено огњиште, а 3 су била без електричног освјетљења. Двособних станова је 4, једнособних и гарсоњера 3 и посебних соба 3; сви су настањени. Груписане углавном y два ближа дијела села, куће су и поред извјесних нових преправки претежно задржале старинске елементе архитектуре, нарочито y свом вањском изгледу.

Становништво.

У селу су новембра 1973. живјели:

-Јовићевићи (9 д.),

-Ражнатовићи (5) и:

-Петричевићи (2).

Послије 1945. иселила су 32 мјештана, а сада повремено долази 20 д. У Војводини је колонизовано 1 д. Раније је у друге земље ишло 10 (у Америку 7) мјештана.

Воде.

Мјештани се водом снабдијевају из извора званог Ковачица и 7 приватних бистијерни.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Електрификација села почела је 1956, тако да је у новембру 1973. 13 кућа имало електрични шпорет, 15 фрижидер, 4 телевизор и свака радио–пријемник или транзистор. У свим кућама (сада већ електрифицираним) извршене су крупне промјене – како у опреми новим покућством тако и у његовом размјештају и функционалности. Готово све главније старе ствари су замијењене, док су се споредније понегдје задржале. Уједно су вршене и знатније унутрашње преправке на кућама.

Елементи рељефа и груписани положај насеља онемогућили су једном броју кућа да формирају права дворишта. Тако од постојећих 8, само су 3 нешто већа, док их је 5 са површином од 50 м2. У њиховом саставу су и помоћни објекти, који су, иначе, увелико изгубили своју функцију, јер је стоке неупоредиво мање него прије.

У непосредној близини насеља размјештена је имовина мјештана, па се њен претежни дио сматра и држи као окућница. Заједно са риболовом и виноградарством, сточарство је било главно занимање. Комунице села су на пристранцима y падинама око кућа и поред Језера. Мјештани их неограничено користе. Будући да је укључено у цеклинске риболове, село је имало знатне користи од рибарења, а положај насеља подстицао је и развој виноградарства, јер се пиће могло боље продати.

Стоку су пак преко љета давали Његушима за чување, на Ловћену, Кучима, и то 12–15 д., а сада само Кучима (4—6 д.).

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.