Порекло становништва села Ријечани, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Налазе се на десној страни долине Ријеке Црнојевића, којом пролази пут од истоимене варошице према Вирпазару. Размјештени су y Удолини између Орашке стране, Троира и Стома, односно на обалама Ријечанског потока, који протиче кроз насеље. Куће, махом разбијене y мањим заселачким групама, су по присојним и својним странама околних брда (Стома, Црног Кабла, Троира), на косама, кршевитим бреговима и брдељцима. Од свог мјесног средишта y P. Црнојевића насеље је удаљено око 3,5-4,5, од Цетиња 19 и Титограда 33 km. Будући да је на домаку поменутог пута и недалеко од тока Р. Црнојевића, нa који дијелом свога атара излази, село има доста повољан положај. Његов релативно велики атар стере се дуж и између долина поменутог потока и Р. Црнојевића, обухватајући већа и мања улегнућа, повољна за обрађивање и кршевито-брдовита и бреговита узвишења, до.брим дијелом обрасла нискогорицом.
Са истока граница му почиње од Веље стране на преко Плоче води до на цесту у Бобовине, а одатле иза Трновог дола на Менату главицу и изнад Ђинове њиве на Крамолин. Одавде се наставља сјеверозападним правцем Понорске стране и преко Мрканове рупе и Грубезине њиве в0ди преко Острога и Стуценичке стране до у Градину, а одатле низводно Ријеком Црнојевића до Веље стране. Дужина му је (СЗ–ЈИ) 3,5 km, ширина (З–И) 2,5 km, а површина око 8,7 km? Насеље је на висини од 90 m.
Историјат.
Ријечани су старо насеље. Заселак звани Варош стар је, каже Јовићевић, око 400 година. Овдје су „у доба Ивана Црнојевића досељени Стијеповићи“. Друге неке индикације указују на могућност да су први замеци насеља знатно старији. Према турским дефтерима из 1521. и 1523. год., село је имало 14, односно 9 кућа, а по Болици (1614) 20 домова и 50 војника.
Јовићевић је у Ријечанима евидентирао 41 домаћинство. Према новијим пописима, село је имало: 1948 (51 д. 218 становника), 1953 (52:216), 1961 (47:164) и 1971 (39:125). Састав домаћинстава према броју чланова y задња два пописа био је: са 1 (7 : 12), са 2 (11:7), са 3-5 (21:13), са 5-8 (8 :7). У исто вријеме је однос главних група старосно–полне структуре мјештана био: прве 62:32 (ж. 33:10), друге 68:62 (ж. 37 :37) и треће 34:31 (ж. 14 :19).
Структура становништва.
A образовна обиљежја мјештана била су: без школе 46:30 (ж. 39 : 29), са четворогодишњом 75:47 (ж. 40 : 29), са осмогодишњом 5:20 (ж. 3:11), са средњом 5:3 (ж. 0:1), са вишом 0:3, квалификованих радника 5 : 9 (ж. 0 : 1) и неписмених 27:25 (ж. 26:24).
С друге стране, промјене у структури домаћинстава према посједу и дохотку y истом периоду показују подаци: без земље (7 :3), до 2 ха (8:31), са 2–5 (11:4), и са 5-10 (15:1), са 10-15 (2:0) и са 15 и више ха (4 : 0), односно пољопривредних 5 : 7, мјешовитих 35 : 6 и непољопривредних 7:26.
У 1953. години 58 активних издржавало је 136 лица; у пољопривреди 29:50, а са личним примањима било је 22. Тада је у грађевинарству радило 3, y саобраћају 8, y занатству 6, у управи 4, а ван дјелатности је било 8 лица. Тај однос се за наредна два међупописна периода промијенио оваке: активних је било 40:29, издржаваних 89:71; у пољопривреди 17:15 и 23:25 и са личним примањима 35:25. Једне и друге године у индустрији је радило 12:2 у грађевинарству 1:2, у саобраћају 4:6 и y трговини 2:1.
Тип села.
Иако не y изразитој варијанти, попут, рецимо, Бобије или Ластве, Ријечани су ипак разбијено насеље. Састављено је из 9 више или мање збијених групација кућа, које се овдје узимају као засеоци. Број кућа у њима изгледа овако: Ђинези (3), Кућишта (2), Варош (8), Записињ (2), Бријег (4), Јагњило (3), Њиве (3), Ораше (9) и Чобовине (2). Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 400 m. Топографске предности локације насеља омогућиле су лакшу повезаност њихових дијелова – него код многих других разбијених насеља. Осовина те повезаности је пут, којим је село упућено на оближњу Р. Црнојевића – y чијем је ужем гравитационом подручју. Та чињеница, укључујући и сами ток Р. Црнојевића, те уједно везе са Скадарским језером, била је од примарног утицаја на развој насеља. Данас се оно нарочито огледа у томе што индустрија рибе y варошици ангажује овдашњу радну снагу.
Тако свих 21 запослених мјештана ради ван свог мјеста, односно у Р. Црнојевића.
Морфопластика локације појединих дијелова насеља имала је непосредни утицај на положај, величину и физиономију кућа и насеља y цјелини. При странама брда или брегова, било присојним или осојним, што зависи од приступачности одређене локације, постоје погодније могућности за подизање кућа на коноби, односно кућа са тарацама, тријемовима и притријемцима, грађеним на волтовима, зидовима или стубовима. Отуда је у селу од 36 кућа само 7 приземних, док остале припадају овом другом типу. Због близине Црмнице, одакле је тигла добављана, све куће су још од раније под тиглом. Задњих деценија дашчани плафони су увелико замијењени малтерисаним, тако да сада (јуна 1974. год.) прве има само 5 кућа. Исто тако, за разлику од периода 1918-41, када су оправке и доградња вршене на пар кућа, y деценијама послије 1945. реновиран је и посебно изнутра преправљан претежни дио (21) кућа. Пописом су категорисане као 39 станова са 1552 m2, од којих су 20 из првог, 13 из другог, 5 из трећег и 1 из четвртог периода.
Од свих њих само је 9 имало огњиште, а 35 је било електрифицирано. Према врсти cy: 20 једнособних и гарсоњера, 13 посебних соба и 6 двособних.
Воде.
Село је такође добро снабдјевено водом. Поред Ријечког потока, насеље је раније користило неколико извора (Врела, Студенац, Ђурановица, Водица и др.) о којима је писао Јовићевић. Нарочито су коришћени Врела (углавном за горњи) и Студенац (за доњи дио села). Први је служио и за натапање бостана. Међутим, када су 1972. Врела каптирана за сеоски водовоц, највећи број кућа се њиме користи. Гдјеко је већ увео воду у кућу, али за сада се највише користе чесме, довођене испред појединих заселака. Извјесно се и даље користе Студенац и Ђурановица. Све изворске веде иначе су биле заједничке. Двије постојеће бистијерне су приватне, а изграђене су 1964. и 1966. год.
Становништво.
Сада у селу живе ова домаћинства:
-Ђурашковићи (13),
-Ражнатовићи (13),
-Стијеповићи (10),
-Кнежевићи (2) и;
-Поповићи (1).
Послије 1945. иселило се 58 мјештана, од којих повремено долази 37; највише из Титограда, Цетиња, Р. Црнојевића, Бара. У Војводину су колонизована 2 д. (11 чланова). У селу су 4 напуштене куће. Раније је у Америку ишло 13 сељана.
Занимање становништва и остали подаци о селу.
Електрично освјетљење село је увело 1961. године. Отуда, благодарећи релативно повољној локацији села, промјена стандарда захватила је знатно већи број домаћинстава него y удаљеним селима. Телевизор има 15 домаћинстава, фрижидер 18, електрични шпорет 17, радио–пријемник и транзистор 38 итц. Сада нема домаћинстава која имају само огњиште, а са огњиштем и електричним или обичним шпоретом их је 28. Повремено коришћење огњишта претпоставља употребу старе опреме за печење и кување, тако да ње на броју има колико и огњишта. У осталом покућству и намјештају већ преовлађују новије ствари које су у реновираним кућама углавном прикладно размјештене. Ранији изглед у унутрашњим дијеловима куће задржао се тамо гдје се користе огњишта, око којих су више–мање онижа, ручно рађена сједишта, затим упретњак, а изнад њих на гредама, летве или љесе, на којима се суши мрс. Новија реновирања кућа захватила су како њихове спољашње тако и унутрашње дијелове. Начињене су обично веће бетонске тараце на стубовима и са оградама и степеништима, проширени су или изнова отворени прозори, а мјестимично и врата; има дограђених кухиња и просторија за оставу, рјеђе соба, а y унутрашњости је преграђивањима такође повећан број просторија. На неким кућама су стари зидови облијепљени малтером, па су старе патине замијењене свјежим, ту и тамо окреченим фасадама.
Локални услови су овдје нешто више наклоњени изради дворишта па их све куће имају. И у њиховом изгледу примјетне оу промјене. Она су с једне стране због мањег броја стоке чистија него раније, а с друге су, као прилазни простори кућама, боље уређена. Засјењена су поглавито старијим стаблима мурава или креветима лозе. Ту и испод тараца љети пландује сада углавном крупна стока.
Размјештени доста приступачном десном страном долине Р. Црнојевића, засеоци Ријечана лоцирани су на дохвату или ближем домаку обрадивих површина, сјенокоса и шуме. Отуда највећи дио домаћинстава има веће или мање окућнице са поврћем, виновом лозом и воћем, док су шуме и брањевине претежно по брдским странама повише заселака. Средња удаљеност ораница од села је око 0,4 km, ливада око 0,7 km и шума и брањевина око 1 km. Село иначе није имало своју планину, већ је до другог свјетског рата (уочи њега око 35 д.) давало стоку на чување у Комовима и Морачи.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)