Порекло становништва села Ресна, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Налази се југоисточно од Ублица, поред пута Цетиње — Чево, односно код раскрснице од које води пут према Грахову. Због таквог положаја она, посебно y бјеличком подручју, има карактер средишта: ту су школа, продавница и парни млин. Њен атар је по Mopфолошким одликама, као и по смјештају насеља, сличан атару Љешева Ступа. Он је заправо највећим дијелом разбијен брдским голетима и доловима. Само насеље је непосредно везано за оведруге облике. Сразмјерно насељу он захвата релативно велики простор.
Са сјевера, почев од Милаткова дола, граница му ка истоку прелази пут за љешев Ступ, па се код школе спушта јужно и преко љушти дола, Цмиљановице, Маројевице, Дубоког дола, Водујед ластве и Кресењег дола избија на Велики Челинац. Одатле скреће на запад и преко Црног врха и Симјчве излази на пут за Војковиће, па се поред њега наставља до Гашина дола, гдје скреће на пут за Бату и даље на Милатков до. Дуг (СЗ–ЈИ) 4,1 км, широк (З–И) 2 км захвата површину од 8,3 km2. Насеље je на висини од 760 m.
Историјат.
Ердељановићеви налази о овдашњем старом влашком и новијем становништву, досељеном из Херцеговине, констатовани генеалошком и топономастичком методом, потврђени су подацима из которског и цариградског архива, које су саопштили Ковијанић и Ђурђев. Први је, наиме, установио да се Бјелице y которским споменицима, „јављају“ 1431, тј. послије првог помена Бјелица из 1430. год., који је констатовао Јиречек, док је други из турских дефтера за 1521. и 1523. Годину саопштио податке о Бјелицама као селу и његовим махалама. Према њима махала Ресна (у дефтерима Ресно и Реснова) имала је тада 27, односно 9 кућа.
Ердељановић је у селу пописао 37 д., а нешто касније (1925) y њему је било 35 д. са 225 становника. Па затим 1848 (33 : 141), 1953 (32 : 127), 1961 (19:63) и 1971 (17:68). У задња два пописа састав домаћинстава према броју чланова био је: са 1 (3:4), са 2 (4:2), са 3-5 (10 : 6). са 5-8 (2 : 1) и са 8 и више (4 : 1). Истовремено је састав главних старосно–полних група мјештана био: прве 18:27 (ж. 8 :15), друге 33 : 28 (ж. 15:14) и треће 12 : 13 (ж. 7:6).
Структура становништва.
Према образовним обиљежјима, мјештани су били: без школе 24:28 (ж. 19:20), са четворогодишњом 20:20 (ж. 7:4), са осмогодишњом 1:1, са средњом 1 : 1, са вишом 1 :0, а квалификованих радника је било 1:2 и неписмених 21:18 (ж. 17 : 12).
За исто вријеме промјене у посједовној и доходовној структури домаћинстава показују сљедећи подаци: без земље, (0 : 0), до 2 ха (0 : 7), са 2–5 (1 : 1), са 5–10 (2:5), са 10-15 (1:4) и са више од 15 ха (15 :0).
У 1953. години 44 активних издржавало је 72 лица; у пољопривреди 36:49, а са личним примањима било је 11. У наредна два пописа однос се измијенио овако: активних је било 26:23, издржаваних 32 :44; у пољопривреди 22 : 18 и 20:33, а са личним примањима 5:1.
Тип села.
Ресна је разбијено насеље. Додуше, куће нијесу разбацане на великом простору. али је већи дио њих ипак раштркан. Поред главнине села је 8 кућа; ту су још Дуб (8 кућа), Рућино Почивало са школом (2) и Стаје (1). Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 250 m.
Село има 10 приземних и 9 кућа на изби; 15 је покривено тиглом, а сламом 4 ; са дашчаним плафоном је 8, са малтерисанимб, а без њега 5. Пописане су као 22 стана са 962 m2, од којих су 16 из првог, 2 из другог, 3 из трећег и 1 из четвртог периода. Огњиште је имало 14, а земљани под 8 станова.
Електрично освјетљење, уведено 1968, имало је 13 станова. Према врсти cy: 12 једнособних, 8 посебних соба и 2 двособна, а према коришћењу – 16 је настањено, а 6 напуштено на дуже вријеме.
Воде.
Село се водом снабдијева из 3 стара заједничка убла (по 1 у прва три дијела села) и 4 бистијерне, од којих је једну заједничку подигла држава прије рата (поред цесте у дубу), док су остале приватне.
Становништво.
У селу су јуна 1973. живјела ова домаћинства:
-Милићи (7),
-Бојовићи (3),
-Пејовићи (1) и:
-Абрамовићи (1).
Послије 1945. године иселило се 76 мјештана. У Војводини су колонизована (Ловћенац) 4 д. а вратила су се 3. Највише се иселило у Цетиње, Никшић и Котор. Повремено долази 6 д. Раније је на рад у Америку отишло 11 лица; сада од 4 запослена, 3 раде ван свог насеља.
Остали подаци о селу.
Сем положаја, који је, поред осталог, и због поменутих објеката и непосредне близине пута повољНији, све остале одлике Ресне су истовјетне Љешевом Ступу. Једно и друго, као и остала бјеличка села, примарно карактеришу сточарско занимање и разбацаност обрадивих површина по мањим и већим доловима и пасишта и брањевине по околним брдима. И овдје су помоћни објекти истог типа, те сразмјерно броју кућа y истој мјери заступљени. Трговином су били упућени на исто средиште, и то нарочито раније –– са стоком на Чево и Његуше, а за друге потребе на Цетиње и Котор. У братственичком погледу идентично је то што су у Ресни Милићи имали истакнуту улогу, као и Попиводе y Љешевом Ступу.
Тренутна разлика је y томе што је у односно вријеме Ресна била захваћена електрификацијом, а Љешев Ступ није. За пар година овдје су домаћинства прибавила неколико електричних шпорета, фрижидера, телевизора и радио–пријемника. Истина, заступљеност новијих елемената стандарда још није на преовлађујућем степену. Још се знатно задржало старо покућство, употреба огњишта, старог начина печења хљеба и сл. Веће промјене су поглавито везане за реновиране куће y којима су углавном од једне направљене двије, за опрему погодније просторије. Утолико више што су оне потпођене даском, малтерисаних плафона и што им је замијењен кров. Старински унутрашњи миље иначе се најдуже задржава y дијелу куће у којем су огњиште, упретњак, нижа сједишта, пањеге (рупе у зиду за оставу), куке o гредама и љесе изнад огњишта.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)