Порекло презимена, село Радомир (Цетиње)

Порекло становништва села Радомир, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налази се између Грађана, Гађа и Дупила. До Грађана је повезан краком пута, дугим 1,5 km, и изграђеним 1966. год. Њиме излази на пут који повезује Цетиње и Јадранску Магистралу. Од Цетиња је удаљен око 24 km, од Титограда око 50 и од мјесног средишта на Љуботињу око 9 km. Насеље је смјештено y вали окруженој брдима и главицама – са истока Лаштиком, са сјевера Муговчином и Ридом, са сјеверозапада Мањаковом главом и са запада Столом, чијом окомитом страном води поменути крак пута. У дијелу њега, од Мањакове главе до Бијелог обера и средине Вулетића дубраве је комуница села, y којој су колективна права у сјечи шуме и у испаши.

Атар села, међутим, шири се како ка нижој зони према Учаку и Ораховштици тако и ка вишој, знатно оголићеној, брдско-кршевитој зони према Дупилу и Гађима. Са сјевера граница му почиње од Горњег дола па ка истоку воци преко Брњила и Калуђерчине до Грбаче, одакле, окрећући на југ, наставља гребеном Мрке стијене, затим поред Лаштика, Долаца и Гребеном Примске дубраве до поред Капа. Одатле иде даље преко Стола до потока Ораховштице и њеног утока y Учак, те Учаком до Koприњака, одакле лучно повија ка сјеверу до Горњег дола. Захвата простор чија дужина је (ИЈ) 1,2, ширина (З–И) 1 km и површина 2,25; km2.

Насеље је (код цркве) па висини од 340 m.

Историјат и родови.

Што се тиче старости села, треба напоменути да се она може проматрати у склопу наведених помена и података о Шишовићима, тј. Грађанима, с обзиром на просторну повезаност Радомира са: Грађанима и Гађима, са којима је касније представљао племенску цјелину. Додајмо томе и предање да су Војводићи „овдје застали некакве Косијере, које су изагнали и отели им имање. То је било прије 300 год.

Становници Радомира звали су се:

-Радомирци, а прије 250 година прозову се:

-Војводићи, (11 д.)које име и данас носе.

Године 1903. село је имало 28 д. припадало је грађанској капетанији. Јовићевић је у њему такође евидентирао 28 д. Године 1925. село је пописано заједно са Гађима; имали су 54 д. са 219 становника. А затим: 1948 (18:75), 1953 (16:66), 1961 (15:53) и 1971 (8 : 40). Домаћинства су према броју чланова y задња два пописа била: са 1 (4 :0), са 2 (5:2), са 3–5 (1:2), са 6-8 (5:4). Уједно је старосно–полни састав главних група мјештана био: прве 13 : 14 (ж. 7:8), друге 23:17 (ж. 14 :8) и треће 17 :9 (ж. 11 :4).

Структура становништва.

Њихова образовна обиљежја била су: без школе 24:9 (ж. 19:7), са четворогодишњом 22 : 14 (ж. 11:6), са осмогодишњом 0 : 3 (ж. 0 : 1), са средњом 0:2 (ж. 0 : 1), са вишом 0:3, квалификованих радника 0 : 1 и неписмених 20 : 8 (ж. 16 : 6).

С друге стране посједовна и дохоцовна структура домаћинстава у истом периоцу била је: без земље (2:0), до 2 ха (1:5), са 2–5 (6:1), са 5-10 (5 : 1) и са 15 и више ха (1:1), односно пољопривредних 6 :3, мјешовитих 7:2 и непољопривредних 2:3.

У 1953. години 33 активна издржавала су 25 лица; у пољопривреди 27:12, а са личним примањима било је 8 мјештана. Тај однос се у два наредна пописа измијенио оваке: активних је било 22 : 13, издржаваних 21 : 21, y пољопривреди 20 : 12 и 14 : 1, а са личним примањима 10:6 лица.

Тип села и остали подаци о селу.

Ужа локација насеља је дубоким и окомитим коритом потока Учка одвојена од Грађана; саме куће су са сјевера заклоњене Међичком страном, а са запада Мањаковом главом. Ту у топографски стијешњеној локацији настало је збијено насеље у коме куће не само што су на изби, него су добрим дијелом листрама међусобно низно повезане. Поред природних, такву збијеност села, с обзиром на то да у њему живе само Војводићи, условили су и братственички чиниоци. Свих 11 кућа је покривено тиглом: дашчани плафон има – 5, а малтерисан 6 кућа. У међуратном периоду оправљене су и дограђиване 3, а y поратном 6 кућа.

Овдје је пописано 7 станова са 314 m2, од којих су 4 из првог и по 1 из три наредна периода. Са огњиштем су била З„ а .са електричним освјетљењем 6. Према врсти су: 5 једнособних, 1 двособни и 1 трособни; настањених је било 8, а 4 cy ce користила за одмор.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.