Порекло становништва села Просени До, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Правцем од Пејовића преко Мојкарице, Шаревог дола и Лећевине долази се у ово цуцко гранично село према Бјелицама. Налази се између брда Ставора, Вилињака и Цуцке рупе. Размјештено је y брдовито–доловитом простору, у коме сем крчаника и постопица нема других путева. Најближе је путевима који воце од Цетиња према Грахову на једној и Чеву на другој страни. Од Цетиња је удаљено 26 km, а од мјесног средишта у Бати (на првом путу) 6 и од Чева 8 km.
Граница његовог атара са сјеверозапада почиње од Малог Липовца па даље ка истоку води преко Цуцких рупа, гдје повија на југ, те се преко Деша и Вилињака наставља на запад до Мрамора, а одатле према сјеверу преко Лијеске, Горњег Кабаса, Милићких Ждријела, Уљаничког крша, Ставора и Црног дола избија на Мали Липовац. Тако уоквирен атар села, чија је дужина (С–Ј) 2,6 и ширина (B.-M) 1,6 km, захвата површину од 4,16 km2.
Налази се на висини (средина села) до 800 m.
Историјат.
Као мање–више у другим цуцким селима, Ердељановић је и y овом установио знатне трагове (помоћу топонима, антропонима и остатака материјалне културе) његове старине. Сви они „свједоче да је Просени До врло старо село“.
Ердељановић је y селу евидентирао 23 д. А према новим пописима оно је имало 1948 (19 домаћинстава: 100 становника), 1953. (20 : 109), 1961 (21 :98) и 1971 (13 : 52). У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (1:1), са 2 (2:3), са 3–5 (11:6) и са 6–8 (7 :3). Истовремене промјене y главним групама старосно-полне структуре мјештана, показују подаци: у првој 44 : 15 (ж. 19 : 9), у другој 44 : 21 (ж. 25 :11) и y трећој 10 : 16 (ж. 3 :7).
Структура становништва.
У истом периоду образовна обиљежја мјештана била cy: без школе 23:15 (ж. 20:9), са четворогодишњем 56:24 (ж. 21:12), са осмогодишњом 0:4 (ж. 0 :2), са вишом 0 : 1, квалификованих радника 1:2 и неписмених 17:15 (ж. 1 :9).
С друге стране је посједовна и доходовна структура домаћинстава y том периоду била: без земље (2 :0), до 2 ха (1 :1), са 2–5 (1 : 1), са 10–15 (5 :7) и са 15 и више ћа (12 :4), односно пољопривредних (13 : 5), мјешовитих 6 :4 и непољопривредних 2 :4.
У 1953. год. 36 активних издржавало је 67 лица; y пољопривреди 34:64, а са личним примањима било их је 6. Тај однос се y наредна два пописа измијенио тако да је активних било 39 : 17, издржаваних 53:28: y пољопривреди 36 : 15 и 44:22, а са личним примањима 6 :7.
Тип села.
Просени До је разбијено насеље. Уз главнину села са 9 кућа, засеоци су: Добра вода, Сјенокос и Липовац са по 2 куће и Црни до са 1. Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 300 m. Све куће су, било груписане или разбијене, лоциране при брдским странама, односно око обрадивих долова. Тако се главнина села налази око истоименог дола, тј. између Грабског, Голог и деровог бријега; Добра вода је такође до (ту има око 30 рала земље) у подножју Вилињака; од Вилињака преко Дубоког дола, удаљен око 0,5 km, је до Сјенокос (једно рало сјенокоса), а од њега даље за око 3km, између Ћуковца и Ставора је Липовац; мало даље од њега такође y подножју Ставора је Црни до.
У овом релативно сиромашном и географски знатно забитом селу све куће су приземне; само су 4 под тигленим, а остале под сламеним кровом; дашчани плафон има 6, малтерисани 3, а без њега је 7 кућа. Овдје је пописано 13 станова са 453 m2, од којих су 5 из првог, 6 из другог и 2 из трећег периода. Од њих је 11 имало огњиште и земљани под. Према врсти cy: 7 посебних соба и 6 једнособних; сви су били настањени.
Воде.
Село се водом опскрбљује из 5 ублова и 6 бистијерни. Ублови су старе воде и називају се Лашор, Добра вода, Локва, Шедрван и Црни до; сви су заједнички.
Становништво.
У селу живе:
-Марковићи (11 д.) и:
-Томашевићи (2).
Послије 1945. иселила су се 72 лица, од којих у Војводину 14, тј. 4 д. Највише исељених живи на Цетињу (око 60), а остали у Боки. Повремено долази 13 домаћинстава. Запуштене су 2 и напуштене, такође, 2 куће. Раније је на рад y друге земље ишло 11 мјештана.
Остали подаци о селу.
Неповезан колским путем, неелектрифициран и захваћен исељавањем, Просени До у новије вријеме није доживио веће промјене. Сем пара реновираних кућа, сви остали објекти у њему готово су потпуно непромијењени. Мања дворишта, обори и појате, који су сада у односу на раније стање – увелико испражњени, задржали су пређашњи изглед.
У тој аналогији је и вањски и унутрашњи изглед готово свих кућа, у којима се углавном задржало старо покућство, размјештено махом y „тјескобном” нереду, тј. на стари начин. Ово нарочито важи за куће „изједна“, односно, како су пописом категорисане, за посебне собе.
Главни дијелови имања стеру се повише кућа и они се држе као окућнице за обрађивање, док су удаљенији обично под ливадом. Пасишта и површине под нискогорицом су изнад кућа и у даљим дијеловима атара. Село је (осим мањих локалИтета око поменутих вода) без комунице; нема своје катуне. До 1941. год. нека домаћинства су љети давала стоку на чување y Дробњацима. По сваком грлу добијала су по 1,5 kg кајмака и 1 kg сира.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)